Сјеница - богата историја и добри људи

Сјеница се први пут у писаним документима спомиње у 13. веку. Археолошка ископавања потврђдјују да је Сјеница била насељена још у време праисторије. Многи сматрају да је име добила по сену. Јер оно што лети краси непрегледне пашњаке јесу безбројни стогови сена.

Током историје у Сјеници су живели бројни народи. Била је значајан трговачки, административни и регионални центар у доба Немањића али и током турских освајања Мехмеда Фатиха.

Одувек је била на путу. Римљани су из Дубровника путовали ка Солуну и Нишу, у доба Немањића путовало се ка Цариграду, а за време владавине Османлија, овуда је водио босански друм.

Током бурне историје пролазиле су војне силе и владари уз велике миграције становништва. Народи су се смењивали, али се опстанак увек темељио на сточарству и пољопривреди. Све до периода након Другог Светског рата. Изграђене фабрике биле су стуб развоја Сјенице до 90-тих година прошлог века. Данас, услови живота понављају историју. Многи мештани враћају се традиционалним гранама - пољопривреди и сточарству али шансу траже и у туристичким потенцијалима.

“Сјеница је град добрих људи и гостопримљивих домаћина. По површини која је већа од 1.000 километара квадратних, 11. је општшина по величини у Србији . Она је мултиетничка средина где се поштују туђе културе и вере, а чувају своје. Томе у прилог преклапање два поста - рамазански и васкрсњи”, каже Едис Муминовић, руководилац Одељења за привреду у општини Сјеница.

“Ми смо овде муслимани и Срби. Фино живимо, један другом идемо. Шала, згода”, каже један суграђанин, а на питање чиме се поноси одговара: „Па, чиме, ја мојим градом и мојим народом овде Сјеничацима. То су супер људи.”

“Поносим се прошлошћу, јер је прошлости било много боље, много лепше, чистије имало омладине сада нема све је отишло трбухом, а крухом”, наводи други житељ Сјенице.

Житељи сјеничког краја надају се да ће изградњом аутопута пута пештерска села оживети и задржати младе на својим имањима. Пољопривредне субвенције које даје држава већ су биле озбиљан подстрек. Струцњаци процењују да би даљим улагањем у развој, Пештер могла да прехрани готово цео Балкан.