Могу ли се калемари из крушевачког краја надати бољем извозу и заради

Сезона калемљења је почела. У домаћинству Ранка Пантелића у Селишту код Трстеника пуно посла. За истим столом искусни Моравци који раде ручно, на традиционалан начин, али и они знатно млађи којима је, лакши, машински прихватљивији.

“То је будућност, на млађима свет остаје. И све друго”, каже калемар Мирослав Милутиновић. На питање - колико успеју дневно да ураде, одговара: „Неко две, неко 3.000, у просеку по две ипо. Неће то више нико од млађих ручно да ради.

“Машински иде прво пелцер, па онда лоза, ево овај не ваља, мек”, показује калемар Вукан Брођанац.

“Ово је традиција пре свега, а и зарадимо неки џепарац за нас. Брже се ради машински, али ручно је квалитетније”, каже калемар Урош Обрадовић.

Прошла година била је веома тешка пре свега због временских непогода, кише, града. Али већ дужи период присутни су и други проблеми што је довело до значајног смањења производње у читавом крају, која је 80-их достизала 70 милиона лозних калемова и воћних садница на годишњем нивоу.

Ранко Пантелић, произвођач калемова из Селишта истиче да ситуација није баш на завидном нивоу последњих година: “Тешко је прогнозирати нешто. Да не бих био песимиста, али недостатак радне снаге, радноспособних људи у породици је велики проблем. Без обзира што ми имамо жељу, али и тржиште се смањило”.

Момир Недић, саветодавац ПСС Крушевац каже да је проблем - тржиште. Наглашава: “Ми не можемо да извозимо у Европску унију зато што сама ЕУ забрањује увоз лозних калемова из трећих земаља, што није случај са већином других воћних врста или ружа, али је проблем са виновом лозом тако да је јадан од разлога што се та количина врти око 10-так милиона, то што нам је фактички тржиште ограничено”.

Калемови из Расинског округа данас се извозе на тржишта Руске федерације, Северне Македоније, Црне Горе и делимично Марока.