Пожаревац: Шетња у шареним чарапама за Дан особа са Дауновим синдромом

Јована има 26 година. У Пожаревац се доселила са својом хранитељицом Војинком Милосављевић, која се на тај корак како каже одлучила јер су у овом граду боље могућности за особе са инвалидитетом. Најбоље се проводе на музичким и креативним радионицама у њиховом Удружењу “Осми дан”, које доприносе развоју моторике и пажње.

“Доста је самостална. Зна да помогне, да постави сто, да рашири веш, да се обуче сама. Деси се погрешимо, зна да обуче наопако, али исправимо. Све разуме, она не прича, али разуме”, каже Војинка Милосављевић, Јованина хранитељка.

Андрија је срећан дечак који похађа специјално одељење шестог разреда у пожаревачкој основој школи Свети Сава. Његовој породици би свакодневица била једноставнија када би и општина Мало Црниће у којој живе омогућила личне пратиоце.

“Свакако би ми значило да има пратиоца у школи, јер сам искључиво само ја са њим. То је константно 24 сата сам ја са њим”, наводи Ивана Радовановић, Андријина мама.

Родитељи се слажу да је положај особа са Даун синдромом знатно унапређен, али још увек не могу сви да остваре једнака права. Пре свега јер их Закон о породици не препознаје као особе са инвалидитетом, пошто њихове сметње нису физичке, али је и њима потребна помоћ у свакодневном функционисању.

“Закон није доречен па то свако тумачи онако како му одговара. То је чак од града до града различито. Људски фактор је ту основна препрека. Добија се туђа нега, али неуједначено. Неко добија 70 одсто, неко 100 посто, а неко и не добија”, наводи Невенка Гајић, председница Удружења за помоћ особа са Л Даун синдромом “Осми дан”.

Чланови удружења “Осми дан” и ове године су прошетали у шареним чарапама са осталом децом из града која су за њих припремила и занимљив програм, јер социјализација и осећај да су део друштва има најбољи ефекат на њихов развој.