Сутра су Задушнице - Да ли претерујемо у народним обичајима?

У једној пожешкој месари више не примају поруџбине роштиља за Задушнице. Једва ће стићи да испеку и онима који су данима унапред резервисали.

„Већ неких петнаестак дана смо, да се каже, попунили све термине од изутра до поподне. Мислим да ове године је доста већа потражња и доста више посла има", каже Милица Брашановић, радница месаре у Пожеги.

Без обзира на поскупљење у односу на претходне зимске Задушнице и у печењарама уобичајени број муштерија.

„Поруџбине као и прошле године су почеле већ пре пар дана и људи долазе, зову телефоном. Претежно узимају у петак, уочи Задушница, има доста њих за Задушнице", наводи Марко Бонџулић, печењара из Ужица.

Међутим, најстарији ужички посластичар и бурек мајстор Кале каже да је у односу на период пре пандемије знатно мање поруџбина. Углавном старе муштерије.

„Пите се за на гробље носе обавезно и колаче, али ја имам баклаве, па баклаве ми наручују", Адрија Дуте Кале, пекар и посластичар из Ужица.

Једини воскар у Златиборском округу уочи Задушница више има посла као пчелар, него од заната. Каже да су некада из поштовања према покојнику, чак и у време социјализма, биле тражене ручно рађене свеће. Данас их многи праве машински, а купују се на кило.

„Сад се више купују, али не из верских, него из модерних побуда. Ето тако. Сад људи купују овако, дођу свећу, понесе је на гробље да се види велика и спусти је у кутију и оде. Значи, није се ни прекртстио, ни запалио, ни ништа", наводи Јован Нешковић, воскар из Пожеге.

Свештеници скрећу пажњу да је најмање битно изношење хране и пића на гробље. Они кажу да се на Задушнице за душе покојника приноси молитва и пале свеће.

„Дакле да верујемо да наши покојни нису нестали, да су живи пред Богом и да су Задушнице један дан када ми показујемо нашу љубав која на престаје и онога часа када они оду из овог света. Дакле, молитва у цркви, спремање кољива, панаије, освећење гробних места, када свештеник дође на гробље да се прелије гроб са вином", каже протојереј ставрофор Милић Драговић из цркве Светог Марка у Ужицу.

Комуналци након Задушница имају пуне руке посла, па зато апелују на грађане да се одговорно односе према вечном дому покојника.