понедељак, 15.05.2023, 13:22 -> 16:00
Извор: РТС
Аутор: Наталија Видић
Прича о Неђу Грујичићу, последњем лучару из Муртенице
Шумовита Муртеница, сурова је за живот, али и благородна за оне који поштују њене ћуди, попут 67-огодишњег Неђа Грујичића, из нововарошког села Драглица. Некадашњи дрвосеча, катранџија, рабаџија, данас је пензионер и последњи лучар у том крају.
Да га старост не пита где му је била младост, док је био у пуној снази, Неђо је по луч ишао дубоко у шуму, данас и не мора.
“Тих пањева има доста, ја овако у пензији докон, помало тражим, навадим, однесем и за лијек, и за ватру, и за катран и за смолу, за свашта. Све сам ћеро луч с коњем и то је се навикло, не море се без тога, то ми је нека... поткрепи ме”, наводи Недељко Неђо Грујичић, из Драглице, Муртеница.
И не само због луча, ни врта не би имао да нема коња.
“Ово се мало између камења проврда са коњем и направи врт, посије лук. Овде нема гасова од трактора, нема ни вјештачког ђубрива, нема ни прскања од нечега. Ја посадим лук, узмем пепела и препрскам лије, нема црва, нема ништа. Он каже - ох скупо ти! Да је видијо овај мој зној, ову муку како се овде дрма са ралицом, не би му било скупо!”, наставља Неђо.
Шалом и причама о муртеничким згодама и незгодама прода све што однесе на пијац - и луч, и поврће, и лековите биље, рукотоворине његове Виде с којом је ћерке на пут извео. Спремни да се нађу комшији.
“Тамо имаш и тицу, и мунику, и зеленику, и иву, и зову, и јову, ма нема шта нема! Муртеница је једна лепа планина, није то оно што кажу, каки си ко да си из Муртенице, има нас и добрих из Муртенице, можда си то приметила”, смешка се Неђо.
И никуд не би из Муртенице, чувају огњиште! Можда се унуци врате да меденица опет звечи.
Коментари