Принцеза Љубица представља наслеђе краљевске породице Карађорђевић у Тополи

„Ово је Наталија Карађорђевић, ово је Исидора Карађорђевић, ја сам Љубица Карађорђевић. Мој супруг Михаило и ја одлучили смо да живимо у Тополи, са својим народом, као што је његов отац Томислав и сви њихови преци пре тога, чинили”, наводи принцеза Љубица Карађорђевић.

Родоначелник династије, Карађорђе, између устанака, ратова и буна, 1811. подиже свој град у Тополи. Престоно место „оца Србије”, било је камено утврђење са троспратним кулама у угловима. Барабар са мајсторима, радио је и Вожд – зидао, креч мешао, јапију тесао. Карађорђев град сведок је бурних дешавања из националне историје.

„Остала је Карађорђева црква, градска кула. У сталној поставци се налазе реплике докумената, портрети, устаничко оружје и Карађорђева оригинална пушка. Најзначајнији експонат је топ абердар, од чије ручице изливена и круна краља Петра Првог Карађорђевића”, објашњава Бојана Павлићевић, музејски водич Задужбине краља Петра Првог.

Вољени српски владар крунисан је 1904. – годину дана после повратка у отаџбину, на стогодишњицу Првог српског устанка. Историју Србије, зачету у Карађорђевом граду, наставља на брду Опленац, проводећи највише времена са „обичним” светом. Од краљевске апанаже купује земљу, подиже Задужбину, кућу у којој је данас музеј са са породичним драгоценостима.

„Ту је сабља краља Александра, затим дијадема краљице Марије уз један прамен њене косе, фантастична икона тајна вечера која је сва сачињена од седефа, а коју је краљ Александар добио на поклон од јерусалимског патријарха”, сведочи принцеза Љубица Карађорђевић.

„Краљ Петар Први, почиње да зида цркву 1910. године. Нажалост, није дочекао да је види коначно завршену, већ њу завршава син, његов наследник престола краљ Југославије, Александар Први 1930. године”, објашњава Саша Маринковић, музејски водич у Задужбини краља Петра Првог.

Нестварно бела и блистава петокуполна грађевина наткриљује и чува Тополу и Србију. Унутрашњост храма прекривена је раскошним мозаицима. Најлепша дела наше средњовековне уметности урађена су у 40 милиона мозаичких коцкица у 15.000 нијанси боја са позлатом. Краљ Александар, надгледао је сваки детаљ уређења храма. У њему почива 27 чланова породице, међу којима је пет владара.

„Ово је мој дека Карађорђе!”, показује принцеза Наталија Карађорђевић на саркофаг.

Још од Карађорђа, сви његови наследници, дуго су боравили у изгнанству. После другог светског рата – 1991. са старим пасошем Краљевине Југославије, у Србију први долази брат краља Александра Првог, принц Томислав, затим престолонаследник Александар Други са породицом.

„Како бисмо пре свега живели на једном прелепом месту као што је ово, али како би и наше девојчице одрастале упознајући своју историју, своју породицу, баштину, како би разумеле одговорност коју њихова титула носи”, закључује принцеза Љубица Карађорђевић.