Зашто мештани пријепољских села стрепе од медведа

У страху су очи велике, а овај ноћни посетилац није мали, нити његов изглед улива поверење. Ипак, иако нечасне, намере му сигурно нису да напада људе, већ како зналци кажу, трага за сласним залогајем пчелињег труда. Али, све је то узалуд, када се прочује, па још помпезно објави, да звер терорише села, и да се у паници људи крију у кућама.

Драгомир Дучић, из села Карошевина, Камена Гора, истиче: “Да није било камера, они не би били ни уочени, животиња као и свака животиња. То је паника и друштвене мреже, друго ништа.“

Ипак, све више запустелих огњишта у планини, све више животиња строго заштићених, попут медведа, и природно, они своју територију шире, и понашају се слободније. А када још растури кошнице и поједе мед под нечијим прозором, иза врата расте само страх.

„И даље сам уплашен“, наводи Миломир Дробњак, из села Осоје. „Кажу стари људи који имају неко животно искуство, да он долази после два три дана, обавезно. Не смем да одем до комшије сада, да ли ће да наиђе, или неће да наиђе“, забринуто додаје.

Статистика каже да је човек изложен 400 пута већем ризику од удара грома, него од напада медведа. У пријепољском крају се, последњи, догодио пре шест деценија, и то напад медведа који је већ био рањен. У удружењу грађана „Јадовник“, који са београдским Биолошким факултетом, прате, маркирају и праве хранилишта за ове звери, тврде да су медведи плашљиви и да заправо избегавају људе.

“Послали су ми видео снимак са куће, види се да је то један млад примерак, и види се да његови погледи, да он с времена на време баца поглед, и да он зна, да је свестан где је, да је у близини људи и он где год може, он ће се склонити од људи, он неће правити невоље. Људи нису ни свесни колико пута су прошли близу звери, и медведа и вука и свих осталих звери“, каже Вјекослав Јоксимовић, из УГ „Јадовник“.

Па иако смо, можда, некада и угрожени, од већ угрожених врста, ипак немамо ексклузивно право на ову планету, а своју доминацију можемо потврдити умећем дељења – и проналаском начина да своја добра заштитимо, а њих пустимо да живе. Права су нам једнака, али смо ми разумнија врста.