Маркетинг менаџерка Јована са супругом на Гочу гаји козе и прави сир

Одлуком да се преселе из Врњачке Бање на планину Гоч где су започели узгој коза и производњу здраве хране, млади брачни пар Остојић је несвесно утицао и на побољшање демографске слике села у којем живе. Имају троје деце колико и тамошња сеоска школа која је повремено била затварана јер није имала уписаних ученика.

У дубодолини на најлепшем делу Гоча Остојићи су саградили типичну планинску кућу, а потом и фарму коза.

Пројекат је Угљешин, јер је по струци грађевински техничар. Супруга Јована је дипломирани маркетинг менаџер, али се није либила најтежих грађевинских послова као ни обавеза око стада коза којег су купили у јануару ове године.

Све су се козе ојариле већ у фебруару тако да имају и 20 јарића.

“Наш тренутни број грла је 22 музне козе с тим што се надамо да ћемо следеће године са нашим приплодним материјалом, кад будемо селектовали, изаћи на 30 музних грла. Сам објекат је планиран за 50 грла”, каже Угљеша Остојић.

Козе дају око 40 литара млека сваког дана. Већину Јована преради. Од продаје сира, млека и сурутке сада живе. Напустили су удобност Врњачке Бање и посветили се производњи здраве хране. Млади пар све постиже на време иако има много обавеза око деце и фарме.

“Ја сирим док они спавају, све се стигне. Није никакав проблем кад су двоје сложни и кад се помажу међусобно. Желим да деца знају одакле потиче храна. Желим да знају шта једу. Да сутра то причају својој деци”, наводи Јована Ђуровић Остојић.

До године ће најстарија Мирка кренути у школу. За њом и млађи Вукан. Придружиће се овој деци која сваког дана прелазе по неколико километара на путу до сеоске школе.

“Ја долазим из насеља Станишинци. До моје куће треба 4 километра. Ја сам једина из тог насеља. Имам још две старије сестре које иду у Плеш”, каже десетогодишња Данијела Илић.

Вест да се на Гоч доселила породица са троје деце обрадовала је учитељицу која је читав свој радни век провела на селу.

“Школа је била две године затворена. Надам се да ћу до краја свог радног стажа да имам довољан број деце. Не можда толико колико би требало, али долазе нам и неке нове породице, вишечлане”, каже Сузана Бркић, учитељица у ОШ “Попински борци”.

Остојићи су чврсти у намери да остану да живе на селу и подижу децу. Од пољопривреде могу да живе. Све што произведу достављају у Врњачку бању и планирају да направе још једну мини млекару за производњу качкаваља.