Каква је будућност урбаних средина код нас

Инвестиционе мапе и тржиште непокретности у време ванредног стања, била је тема међународног научног скупа одржаног у Пролом Бањи. Урбанисти из земље и региона покушали су да одговоре каква је будућност градова у контексту светских перспектива и глобалних токова.

Будућност човека, урбанистичким речником речено, јесте стварање е-простора. То је настанак паметних градова и услова који ће бити много приступачнији за живот.

"Бићемо одговорнији, бићемо коректнији, бићемо паметнији, а у сваком случају, један од алата у целој овој причи биће и дигитализација на којој Републички геодетски авод интензивно ради, као и све наше колеге инжењери којима је то лако прихватљиво, омогућиће да се много лакше и брже долази до услова за инвестиционе мапе, " верује Борко Драгишић, директор РГЗ.

Урбанисти су пред изазовом који им намећу нове тенденције. Градови и индустријске зоне се шире, а села остају без становника, па се питање будућности градова и његових елемената неминовно појављује пред нама, јер спонтани развој оваквог града неће још предуго бити могућ.

За Александра Јевтића, председник Удружења урбаниста Србије, кључно питање је да ли урбанистички планови могу и колико да утичу на то да се овај други циклус који је негативан, који има своје негативне ефекте, позитивно преокрене и да се омогући равномерни развој и мањих регионалних центара, задржавање становништва у сеоским подручјима, али и развој великих центара.

Сличног мишљења је и Игор Марић, председник Инжењерске коморе Србије. Сматра да постајемо једно велико подручје на коме су градови фокусне тачке. То, и све остало, треба да буде примерено данашњем времену када су комуникације боље, када људи могу да раде на разним местима. Не треба да се шири град, него појам града треба прошири и на друге урбане територије.

То су и европске тенденције, где се будућност урбаних средина не гледа само кроз градове, већ ширу територију, као инфраструктура за живот , али и ресурс за финансијска улагања.