Подсетите се ко су били Зека Буљубаша и његови голаћи, Петроније Шишо и млади ускоци

У историјском Равњу све је у знаку Зеке Буљубаше, за кога је Али Паша говорио да таквог јунака и мртвог треба поштовати. Kо зна каква би историји била, да се он са вишестуко мањим одредом није супротставио  Турцима, направио одступницу и у последњем тренутку спасио Милоша Обреновића, питају су је данас поносни Мачвани.

"Жртвовао се Зека Буљубаша са његовим голаћима, 300 људи, Петроније  Шишо, један ускок за кога се и не зна са својих 50 младића, младих ускока. Они су оставили своје кости овде, " подсећа Новица Станковић.

На последњу битку у Првом српском устанку у Равњу већ на улазу у  село подсећају ров и најстарији храст од три стотине година, бројни споменици херојима, музејска збирка, од недавно и велики мурал на зиду  дужине  50 метара.

Звонка Петровића, једног од аутора мурала, одувек је привлачила  наша национална историја. Није му био проблем да укомпонује све ликове, нарочито учесника на српској страни, попут  Зеке Буљубаше и  Стојана Чупића који су, по њему,  учесници српског Термопила.

Једино село које није имало цркву у Мачви, после пола века од настанка идеје, коначно је добило свој храм. Љубав према свом Равњу овековечио је Тома Павловић, дарујући парцелу за градњу.

У дворишту нове цркве, осим мурала Бој на Равњу, осликани су и ликови  једанаест владара Немањића, које су сликари успели да заврше и поред бројних кишних дана.

Изградњу цркве помогли су мештани и виђенији људи тог краја.