Објављен Речник српског знаковног језика

 Рад у колективу у којем трећину запослених чине глуве и наглуве  особе, за Крагујевчанку Јасмину Савић био је мотив  да упозна њихов  свет и научи знаковни језик.То јој је донело нова сазнања и  пријатеље.

"Мислим да им треба дати шансу да се не осећају маргинализовано и где год да се појаве да можемо да им помогнемо да се снађу," каже Јасмина.

 А таквих примера је мало.И млади који не чују, углавном су упућени једни на друге. О томе сведочи и Стефан Милић. " Мањи број људи који чују дружи се  са нама. Вероватно је проблем та комуникација која је,заправо, баријера, " сматра Стефан.

Да би је отклонило ,Удружење глувих и наглувих Шумадије,снимило је Речник знаковног језика на компакт диску. То ће помоћи и Стефановој мами Виолети да га боље разуме.

Рад на компакт диску трајао је четири месеца. Од око 3.600 појмова, колико знаковни језик има, изабрано је 5оо најчешће коришћених у свакодневној комуникацији.

На диску су речи, почев од азбуке, па најфреквентнији појмови, на пример - како си, добар дан, добро јутро, пријатно, а има и медицинских појмова, наводи Биљана Милановић, председница Удружења глувих и наглувих Шумадијског округа.

Сузана Маслаћ Матовић, секретар Удружења глувих и наглувих Шумадије, истиче:" Искључиво су глуви учествовали на овом пројекту, за разлику од неких других пројеката које за глуве раде лица која чују. Ми смо радили, јер ми смо праави промотери знаковног језика!"

 Љубица Весић, Удружење глувих и наглувих Шумадије , наглашава:" Желим да радимо на развоју језика, на упознавању, конкретно на обуци људи који раде на шалтерима ,у јавним институцијама, да савладају основе знаковног језика."

Помаци су спори, али их има. Удружење из Шумадије, кроз многобројне пројекте, организовало је обуке за малишане, студенте, здравствене раднике и службенике. Руке које говоре све су видљивије!