Споменик тренеру за незаборав Душану Бугарском

За четрдесет пет година кроз клуб су прошле многе генерације. Везале су их рукометна лопта и терен, успеси, порази, спортски ентузијазам и пријатељства. Везали су их и бројни тренери, али је само Душан Бугарски био спона њихових заједничких спортских прича.

Драгица Ђурић, некадашња најбоља голманка света се сећа: "Душан Бугарски, као смо га сви звали Дуле, био је мој први тренер. Када сам дошла у Медицинар као клинка, он ме је научио основним стварима везаним за рукометни гол, којих сам се сећала целе своје каријере и дан данас се сећам."

Нису заборављена ни Дулова правила - без газираног и сладоледа, без кашњења, без музике до утакмице, после победе у комбију, само рок и класика.

"Не само да је био тренер, био је део наших породица. Он је утицао на наше одрастање, буквално на сваки секунд живота. Пратио нас је у школи, на улици, да не кажем сваки наш корак је знао. Ниси могао да тренираш ако ниси имао добре оцене у школи," каже Маја Перић, некадашња репрезентативка.

 Мирјана Јовић ЖРК "Медицинар" Шабац, подсећа на његву чувену реченицу кад промаше гол:" Кућу омашила да Бог да! По томе га све генерације знају сигурно."

Зато, све генерације удружене за незаборав на свог тренера! Није имао своју али је имао,  поносно кажу, најбројнију рукометну породицу.

 Деспина Марковић, члан прве екипе ЖРК "Медицинар" Шабац, каже да је  са одушевљењем прихваћена  идеја, како од   оних из најстарије генерација са којима је радио, тако и међу млађима. " Нормално! Зато што је тај Душан Бугарски заслужио, а његова заслуга наш дуг према њему."

За захвалност остале су и олимпијске, медаље са светских првенстава, бројни Купови шампиона, државних првенстава. У различитим трофејима и дресовима, једно заједничко - Дулов подстицај - да се до  циља и стигне.