Очишћено Власинско језеро, јединствена слика коју стално нарушавају неодговорни посетиоци

Опија Власинско језеро планинским ваздухом, мирисном тишином, неоткривеним пространством, богатством дарова, нестварним колоритом. Ко се једном надоји власинском лепотом, без ње тешко дише. Одлука да се градска врева и асфалт заувек напусте овде се лако доноси. 

Највернији Власини цео овај простор чувају као своје двориште. Подједнако брину и уживају, не схватајући госте који за собом остављају све и свашта. Кад се камп приколице склоне и оду, не остају само кесе, флаше и папири. Немања је растао уз ову воду,каже, оваква слика боли.

Немања Петковић, студент Заштите животне средине апелује на посетиоце да одвоје 5 минута како би Власинско језеро и генерално животна средина и околина било боље место за све нас. 

Немарности и бахатости нису поштеђени ни природни феномени. Део Моби Дика се одвојио, допловио до обале и нажалост постао ближи човеку. Тресетна острва, приобаље, само језеро - ништа није поштеђено.

 Удружио се цео југ у жељи да помогне чуварској служби ПИО Власине. Оливера Милошевић, председница Удружења грађана „Зелени кључ" из Ниша, сматра да је чишћење пре свега  помоћ Власини  да буде примамљивија и искоришћенија од стране љубитеља природе, али и порука неодговорнима  да отпаду није место на Власини.

Како се ове године очекује  велики број туриста, Новица Станковић, шеф чуврске службе ПИО  Власина нада се да ће да се придржавају правила понашања у једном заштићеном простору у природи.

 Младост и љубав према чистој, недирнутој природи чине чуда. Уз добре познаваоце овог пространства, њих тридесетак  крочили су свуда. Лидија Арсић, председница Удружења грађана "Чувари Власине" презадовољна је урађеним, али пре свега захваљујући доброј сарадњи са сродним организацијама и грађанима.

А да умор не савлада задововољство урађеним,  побринуо се мајстор Војкан. Дружење креће уз пасуљ и гулаш.