Коронавирус довео једну француско-српску породицу у средњобанатско село

Одмах по завршетку факултета за међународне односе Јан Лагенстајн се обрео у мисији КФОР-а на Косову. Према Србији гаји и посебне емоције - оженио се Исидором из Косовске Митровице са којом има двоје деце. Сплетом околности, породица је дане епидемије провела у селу Лукићеву, пошто им је породичну кућу уступила једна Новосађанка.

Сем у Кфору, Јан Лагенстајн је био у мисијама у Централноафричкој Републици, Палестини, а сада у Ираку. На путу из Лиона у Ирак заустављен је у Србији, због отказаних летова. Пожелео је да са породицом време проведе на селу, што им је омогућила Новосађанка Радмила Максимовић, родом из Косовске Митровице, као и његова супруга, уступивши им своју кућу у Лукићеву.

"У Француској је био полицијски час 24 сата, сваког дана. Људи су уместо целодневног боравка у кући, радије бирали одлазак ван града, на село", каже Јан.

Долазак на село децу је обрадовао, а одраслима дао прилику да се баве нечим о чему нису раније размишљали.

"Имам прилику да садим цвеће, да сазнам како да руже истребимо од ваши, да их прскамо. Да окопамо малине, залијемо. Ово је најлепши могући начин да пребродимо кризу од короне", каже супруга Исидора.

Власница куће сматра да се на овај начин даје нови живот кући, али и селу.

"Једна порука, да се свако лично увери како је село лепа средина, лепа за живот. Мислим да је њихов пример најбоља порука, јер они су стварно тамо срећни", каже Радмила Максимовић.

Лукићево има око 1.500 становника, улице су пуне зеленила. Предност му је скрајнутост од главног пута, а потреба боља веза са градом. То потврђује и председник МЗ Лукићево, Марко Дупљановић. Каже да је потребно да се путна мрежа реновира, могао би да се уради још краћи пут до града, наводи Дупљановић.

Јанов отац живи у виноградарском крају Божуле, а Исидора се радо сећа села Дубраве на Косову и Метохији. Боравак у Лукићеву вратио им је сећања на дане уживања у тим сеоским срединама.