Степа у срцу Баната - склад човека и природе

Делиблатску пешчару изузетно посебном чине ретке биљке као што су степски божур, жути гороцвет, шерпет и разне врсте орхидеја. Ово је и највеће станиште у Европи банатског сокола, орла крсташа и орла кликташа. „Банатска сахара" како је још називају представља најважније степско подручје у Србији које је и јединствен научни полигон.

"Због свих ових карактеристика представља посебан простор који омогућава да кроз различите активности и еколошке радионице и догађаје, учешћа научне и стручне јавности представља нешто што треба промовисати и пре свега сачувати", каже Бојан Војнов, Организатор манифестације „У смирај дана", Долово.

На локалитету Корн сваког дана на богатој испаши налази се двадесет бикова и крава подолске аутохтоне врсте које спречавају развој жбунастог корова, попут глога и клека, који би уништио разноврсну флору и фауну.

"Ово није довољно и потребно је и да се сточари укључе са аутохтоним врстама оваца и крава у очување овог биодиверзитета и то је један обострани интерес у корист будућих генерација и очувања природе и развоја Делиблатске пешчаре у оном правом природном делу", истиче Жељко Сушец, директор ШГ „Банат" - Војводина шуме, Панчево.

Делиблатска пешчара се простире на 35.000 хектара и кошава која овде често дува обликовала је и изражени дински рељеф и зато је ово место где се дише пуним плућима идеално за одмор и рекреацију.

"Идеална је прилика да нам природа покаже колико је за човека битна и колико смо везани за њу, а са друге стране повратак природи је нешто што је исконска потреба сваког човека, јер можемо закључити да је у човековој природи да ипак живи у природи", наглашава Војнов.

И зато морамо више водити рачуна о свим природним лепотама које нас окружују, јер чувајући природу на најбољи начин чувамо и своје здравље.