Васкрс у Милешеви

Иако  више пута рушена , паљена и обнављана,  Милешева  је у духовном животу и култури српског народа, увек заузимала посебно место. Подигао ју је, као принц, краљ Владислав, син Стефана Првовенчаног и унук Немањин, по замисли свог стрица, Светог Саве, и како је ова света лавра Немањића  са народом издржала све невоље и несреће, тако и сада дочекује  ововремена искушења.

"Почевши од нашега духовног оца, Светога Саве,па надаље, увек се победјивало на овом светом месту,и ми се молимо Богу да наставимо у тој победи...живети овде..а на нама је да се бавимо, сада, нашим васкрсењем.Христос Васкресе!Ваистину Васкресе", речи су епископа милешевског Атанасија.

По свему што се овде дешавало протеклих осам стотина година, а пре свега  јер су у њој  мошти Светог Саве почивале дуже од три века, с правом се може рећи да је Милешева на пиједесталу медју српским средњовековним манастирима.

"Те мошти, којима је за живота, гробно место одредио Свети Сава, су биле центар пажње - од оног дана , када га је краљ Владислав пренео и сахранио  у припрати, па све до оног тренутка када су га Турци, крајем 16. века однели, и спалили на Врачару", каже Славољуб Пушица, историчар.

Овај духовни и просветитељски центар, раскошне архитектуре , у 16. веку је био и најбогатији манастир Српске православне цркве. Имао је и своју штампарију, а када су монаси у Великој сеоби напуштали манастир на 150 коња једва је стало само оно највредније из богате ризнице.

Британски археолог, сер Аартур Еванс, коме се приписује и откриће праисторијских култура Крита и Микене, је 1883.године у „Манчестер Гардијану" објавио чланак о милешевским фрескама, наводећи у опису тог монументалног зидног сликарства, да ренесанса у Европи, није почела у Италији, са Дјотом - већ у једном српском манастиру - у Милешеви.

У години прославе јубилеја, као и много пута раније у историји овог манасира и српског народа, искушења су опет велика, али,  Милешева даје оно највредније што има под крилом Белог анђела  - чисту  веру, љубав и наду.