Зашто млади остају у Мланчи на Чемерну

Бројна села у Студеничком крају, испод планине Чемерно, остала су са по пет, шест становника, али готово на врху планине, у селу Мланча све је живље, све је више посетилаца, туриста и пословних људи. Из њихових фабрика у планини, путују производи и до купаца европских земаља.

На „браник" родног места стала су браћа Антонијевићи, са својим фабрикама за прераду дрвета, рибњацима и угоститељским објектима. Овде у шуми поред реке, близу сировине.

"Искористио сам шта је природа понудила. Не сврставамо се баш у она села у којима се фактички само живи од данас до сутра", каже Драгомир Антонијевић, из села Мланча.

Драгомир каже да човек може све да промени осим родног краја, зато није ни покушавао да оде. Остали су и његов брат и њихова деца.

"Има доста омладине којa није отишлa, а то је зато што има где и шта да ради, ево ми имамо неких 25 до 30 радника, стриц има 30, 40 радника тако да је то већ 70 породица које су запослене код нас", каже Дарко Антонијевић, из село Мланча.

Ту су из села, али има и "увозне" радне снаге.

"Из града у село смо дошли да радимо, неважно што је село, дошли смо да радимо, зато што је лепо овде, лепи су услови и амбијент где се ради", наводи Марко Расимић, радник из Ивањице.

Радоица Перич, радник из Мланче каже да је сигурно да их тај посао везује да остану: "Да је било таквих више, више би остало људи, сигурно."

Слатину, засеок села Мланча претворили су у урбано насеље. У овим планинским кућама данас је око 1000 људи. Неретко су и снаје девојке из града.

Кажу да се нису покајали ни што су дошли ни што су ушли у тај посао. "Не, за сада не, видећемо шта ће бити. Ми се надамо и радимо на томе да има више посла, и има туриста, ту је Студеница, са друге стране Ивањица, Голија", каже Златана Антонијевић, из села Мланча.

Из Мланче, низ планину, за сада ка Европи одлазе углавном производи из фабрика породица браће Антонијевић. Опстанку њиховог завичаја у близини манастира Студеница једино прети лош пут који одавно вапи за реконструкцијом.