Ко је Александар Стефановић, "Професор са Мораве" ?

Радни век провео је у Гимназији, али је радио у свим средњим школама и факултетима у граду на Западној Морави. Живот је посветио чачанском феномену - кошарци, а лако је препознавао оне који ће успети у, како каже, магичној игри под обручима.

"Све интелектуалци који су даље студирали, који су се усавршавали и тако даље и имали су штофа за то. И ја сам волео да из учим на време и све. А умео сам и да их усмерим ко није за кошарку", кажеАлександар Стефановић.

Стефановић је у кошаркашку халу увео многе дечаке, који су се касније уписали у југословенску историју тог спорта. Радмило Мишовић је са15 година постао првотимац, јер је управо Ацо Пуш, на изненађење многих, талентоване одмах уводио у први тим.

„Убацим Зејниловића у16 година он оде у репрезентацију. Ђукића у 16 и по он у репрезентацију, Живковића у 16 и по он у репрезентацију, Фарчића у репрезентацију, Пурића у репрезентацију, Видаковића у репрезентацију, Андрића у репрезентацију. Не могу више ни свих да се сетим", објашњава Стефановић.

У његовим бележницама је историја чачанске кошарке. Детаљно је уписивао када је који играч био на терену и колико кошева је постигао, али када неко није дошао на тренинг. Медаље га подсећају на балканска, европска и светска такмичења на којима је учествовао. Иако успешан као тренер, Стефановић ипак истиче да је пре свега био професор.

Стефановић додаје да је увек инсистирао да школа и кошарка морају и могу заједно. Било је неких који су говорили - ма мене интересује тренинг, шта ме интересује школа! Нисам дао то никоме да не заврши школу. Гризла би ме савест да нису завршили", каже Стефановић.

У мини музеју чачанског спорта су и признања професора са Мораве. Од оног који је добио од Тита, до награда за животно дело спортских новинара и Града Чачка. У новинарству је провео 65 година, а на хиљаде извештаја и репортажа урадио је за 25 редакција новина, часописа и електронских медија.