По загађености ваздуха Србија прва у Европи

У више српских градова загађење ваздуха има погубан утицај на здравље људи. Према подацима Светске здравствене организације за Србију, годишње умре 3.600 особа од загађености ваздуха. Грађани су у паници, а надлежни готово ништа не решавају. У Смедереву, где су Железара и индивидуална ложишта највећи загађивачи, покренута је кампања "Црвени беџеви", којом се грађани боре за чистији ваздух.

"Мени је жао за децу. Не знају. На брдима правите школе. У шуми, вани, а не у граду, загушљиво."

"Мени је дете оперисано из тог разлога. Била је алергија у ваздуху. Оперисан је 3 пута од полипа у носу. Тако да јако лоше утиче на све нас", жале се неки од анкетираних.

"Сулудо је очекивати и кривити надлежне органе што они сад моментално не реше тај проблем. То је заиста сулудо. Можемо једино да очекујемо да се крене у решење проблема. Сулудо је да не крећемо у решење проблема и зато ми носимо овај црвени беџ", каже Наташа Рашковић из Удружења "Проток 21".

Према подацима Института "Батут", управо у Подунавском региону највећи је малигнитет плућа. На 100 хиљада становника оболи 72,9 особа. Иза њега је Колубарски округ. Јер, Ваљево је јако загађен град. И овде као у већини наших градова концентрација ПИ ЕМ 10 честица је неколико пута изнад дозвољене. Период таквог загађења због лошег проветравања траје и по 6 месеци. Поред 10 хиљада домаћинстава, Крушик је велики загађивач, јер користи лигнит, чак 70 тона дневно. Фабрика је урадила нови пројекат грејања и већ неколико месеци чека помоћ државе. На улицама је и 40 хиљада аутомобила. Град је донео мере за превазилажење стања, планиране су и субвенције за набавку котлова на пелет, али је проблем што се између две зиме понављају на папиру, а не спроводе у стварности.

"Остаје само правницима да пронађу правни модус на који начин предложене мере могу да се примене и на тај начин донекле смањи аерозагађење у граду Ваљеву", каже др Зоран Живковић, заменик градоначелника Ваљева.

Знатно повећана концентрација честица сумпор-диоксида у Бору је због застареле технологије Рударско топионичарског басена који је купио кинески Зиђин. Грађани који се боре за чистији ваздух предлажу два решења.

Ирена Живковић из Удружење грађана "Избор постоји" каже да се мора изнова градити та пећ: "Нова топионица која није 2015. године урађена како треба. Кинези кажу да то желе да ураде и да им треба времена и да ће 2020. то бити готово. Међутим, постоји краткорочно решење, смањење производње на пројектни ниво."

У Краљеву подаци о аерозагађењу касне неколико дана и грађани не знају када је њихово здравље највише угрожено.

Мерење ПМ 10 честица се врши по кредитованој методи и потребно је 3 дана да се ти подаци обраде. Значи, истог тренутка када их ми добијемо од Завода за јавно здравље ми их постављамо на сајт града Краљева", каже Бранка Чубриловић, из Службе за заштиту животне средине Краљево.

Има, међутим, мишљења да подаци светских инстутиција не одражавају реалну слику загађења ваздуха у Србији јер се обрађују на периодичном нивоу.

"Сајт ЕР ВИРЖУАЛ преузима од нас податке, он их генерише и емитује у реалном времену. И када погледамо на сатном нивоу ситуација може бити таква. Али право стање ваздуха се добије на годишњем нивоу", објашњава Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

Србија још нема институцију која се бави аерозагађењем. Лекари упозоравају на озбиљност ситуације тим пре што апсолутне заштите нема.

"Ове маске које се повремено користе не могу да спрече продирање тих најмањих могућих честица", каже др сци мед Саша Јовановић, пулмолог Завода за плућне болести и туберкулозу Ниш. "Постоје неке маске. Неке апсолутне заштите нема. Оно што се саветује је избегавање активнијих физичких активности у поподневним сатима, када су те концентрације аерозагађења највеће. Међутим, опет напомињем без веће акције на државном нивоу нећемо успети да решимо овај проблем.

У том смислу, ЕПС као један од највећих загађивача ваздуха најављује велика улагања у заштиту животне средине. Министарство енергетике такође. Ургентно су потребни и локални планови са конкретним мерама на делу, јер су Београд, Нови Сад, Смедерево, Ваљево, Ужице, Ниш, међу најзагађенијим европским градовима са највећом концентрацијом ПМ 10 честица.