Торте и колачи из лесковачке Трговинско-угоститељске школе

Одрастао је уз мирис и укус карамелизованог шећера. У кућној радионици израђује бомбоне, а у школској посластичарници кроз Урошеве руке свакодневно прође стотине корпица. То је прво што науче. Када се нешто воли, каже, онда не гледаш на сат нити осећаш умор.

„Највише воља и на пример да имамо руку за то, вештину“, сматра Урош Перовић, ученик Трговинско-угоститељске школе Лесковац.

По традиционалној рецептури настају Добош торта, корпице, индијане, мињони. Мајсторство је направити и ове старинске бомбице које прве нестану са послужавника.

„Паризер крем који је посебног укуса хладимо на мермерној плочи. После стављамо кекс и кокос. И ја стварно уживам кад правим бомбице“, објашњава Тамара Цветковић, ученица Трговинско-угоститељске школе.

„Све генерације то воле, и стари, и млађи, и деца. Не одступамо од тих норматива када је нешто препознатљиво“, каже професор посластичарства Драгољуб Пејчић.

Квалитет исти годинама, цена приступачна, па је и потражња велика. У време празника направе око 200 килограма колача и торти. Све што зараде улажу у нову опрему и намирнице.

„Спремамо и за славе и ево сад и за Божић. Ово што овде има не можете да нађете на другом месту“, тврди Јасмина Динић из Лесковца.

Чувају своју традицију, али су увек спремни и за новине у посластичарству. Захваљујући пројекту „Еразмус“, у фебруару путују у Атину.

„Тамо ћемо у оквиру разних активности: радионица, стручних посета школама, посластичарницама и фабрици слаткиша упознати њихов начин рада“, каже професорка посластичарства Сања Илић.

На смеру посластичара годинама се тражи место више. Деведесеторо их је у три разреда.

„По завршетку школе, тачније по завршетку трогодишњег школовања моћи ће врло брзо да нађу посао“, сматра Данка Илић, пи-ар Трговинско-угоститељске школе Лесковац.

Уз награде које освајају, лесковачки посластичари сакупљају и старе рецепте које ће ускоро преточити у књигу.