Жале за животом у Београду

Привремени смештај у напуштеном фабричком складишту постао је трајан па ови људи и данас као и пре три године жале за животом у Београду.

"Било ми је много добро у Београду, нисам ни за шта била жељна, народ баца хлеб, ја сам узимала и јела", каже Фетија Аметовић.

"У Београду сам био седам година, тада сам радио имао посла, све је било фино", каже Амет Идриз.

О тзв. београдским Ромима нико није бринуо ни тада ни сада тврде активисти цивилног сектора.

"Никакве синхронизоване активности или неког плана није било, не само у Нишу него у свим локалним самоуправама на југу Србије", каже Марија Денић, Европски центар за права Рома.

"Организације цивилног друштва кроз јавно заступање, вршење притиска ка доносиоцима одлука и правно заступање заиста немају друге механизме", каже Драган Ђорђевић, Мрежа Одбора ЦХРИС.

Сунчица има три године родјена је овде чим је њена мајка стигла из Београда у Ниш, а прошле године је добила и сестру. Мајка Нергиза каже да она само жели да има воду.

"Воду доносимо тамо од комшија, некад нам дају некад не, пре неки дан смо дали 200 динара за воду", каже Нергиза Пашић.

Када су дошли прво су добили струју а воду тек 2013. године уз интервенције градоначелника Зорана Перишића. Пре пар месеци вода је искључена.

"Више од две и по године немам никакву информацију о томе, не знам ни колико их је ни колико троше, ни да ли се та вода плаћа, знајући политику пословања јавно комуналних предузећа они траже да оно што се потроши треба да се плати", каже Зоран Перишић, градоначелник Ниша.

Уз обећање да ће се позабавити овим проблемом у нишком водоводу нам је речено да рачун за ту воду шаљу граду, односно Управи за имовину. Вода је искључена због дуговања у 2013. години од 59.000 динара.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588