Дани Буце Мирковића

На овај начин житељи Жупе желе да се одуже завичају, заљубљенику у уметност, који је до краја живота остао везан за родни крај, за како је волео да каже "његову океанију".

Стихови Милосава Буце Мирковића:
"Не обазири се сенко моја,
Док из чајџинице на Чубури
Излазим као јелен из присоја.
Около наоколо ко мрави
У коловратни загрљај журе.
А овако са штапом, ногу пред ногу,
Пошто сам попио и трећи чај,
Само сенку водити могу,
Час у пакао, час у рај".

Особен, енциклопедијски радознао, добронамеран полемичар, романтик и један од највећих  боема. Све је то био Милосав Буца Мирковић чији је живот обележила преокупација поезијом, књижевношћу, а посебно позориштем и глумцима.

"Имао је таквог духа који никог није вређао, а био је шармантан и оштар. Каже он мени једанпут "Добила си ту улогу, ти то нећеш добро играти, али је добро да ти играш", каже Мира Бањац, глумица.

За собом је оставио више десетина књига, драмских дела и преко 20.000 текстова. Део заоставштине, лични предмети, књиге, признања, фотографије, изложен је у његовој спомен соби, као стална поставка завичајног музеја Жупе у коме је обитавао сваког лета.

"Читава Жупа, али не само Жупа, мени се чини читава Србија је била једна Буцина велика фамилија. Наравно да је некако Жупа била најдража његовом срцу. Жупи се увек враћао", каже Иван Брборић, Завичајни музеј Александровац.

Некад Буца, а данас његови пријатељи од завичајног музеја, ногу пред ногу, прошетали су корзоом до кафане код Џамбаског бора, где је  седео и писао. За истим столом Буцину поезију читао је глумац Милија Вуковић.

У оквиру Буциних дана који ће трајати до недеље поред изложби, књижевних и глумачких свечаности одржава се фестивал позоришта.Најбољим глумцима биће уручена награда "Златно зрно", а доделиће се и признање за продукцију.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707