Mаћеха великог срца

Њен додир руком читав је његов свет од када га је пре 53 године мајка напустила, а Станисава се удала за његовог оца.

"Ђе сам год ишла, ако сам нешто морала да одем донекле, ја вежем каиш и њега рукицу туј и поведем га све за мном. И после две године родила сам, кренула сам, борила се кроз живот, никакве паре, али човек када нешто жели и кад идеш напред нема...не кука и не плаче", каже Станисава Стојић, Дражевићи, Нова Варош.

Уз своју ћерку и сина није хтела да Страја дају у дом ни по цену развода, одболовавши са њим све његове болести, мужевљеву смрт пре две деценије, па и када је недавно Страјо сломио кук без размишљања кренула је са њим у болницу.

"Деца ме зову, мама ти оде, ја реко ви сте здрави ја одох", каже Станисава.

Од непроцењиве помоћи била је и лекарима на Ортопедији Ужичке болнице и чиготиним физиотерапеутима када су покушавали да Страју дају до знања који мишић треба да покрене.

"Није то ишло најбоље док госпођа није рекла, сачекај сине да пробамо овако и кренула је својом руком је урадила исто што сам ја урадио, добили смо аутоматски значи вежбу коју сам ја желео да добијем", каже Владимири Јелисавчић, физиотерапеут Специјалне болнице Чигота.

"Све он мени узме руку да му ја пирим ако га негде боли, покаже ми где, ја то знам и зна можда мој Саша који смо ми уз њега, никад се од њега није одвајао", каже Станисава.

"И сада кад деца зову прво питају како им је полубрат", каже Станисава, не осетивши никада код своје деце љубомору.

"Чак сам рекла децо моја драга ако мислите себи срећу откле идете пружите му. Кад се нечега прихватиш и ако си човек, ти ваљда буди човек до краја", каже Станисава.

А и Ужичкој болници и Чиготи кажу да таквог човека као што је Станисава нису видели.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552