Блажево, село благе климе

Силазећи у Блажевачку котлину постаје јасно због чега Копаоник називају планином снега и Сунца. И једног и другог има у изобиљу. Бели покривач задржава се на падинама више од пет месеци, а сунчаних дана је близу 200 у години.

Центар села је и дан данас достојан бивше општине. Ту је основна школа, дом здравља, црква посвећена Светом пророку Илији и кафана, једна од најстаријих у Србији.

Становници Блажева живе у овој Благодети захваљујући Марјану Ковачевићу који је пре 1800 године саградио крчму на средокраћи друма од Бруса ка Куршумлији. Овде је прво настала кафана, па онда село.

Предање каже да је обилазећи граничне карауле према Турској, овде 1900. године те заноћио војвода  Живојин Мишић, а три године касније, после Мајског преврата на путу од Цетиња ка Београду, прерушен у сиромашног сељака и краљ Петар Први Карађорђевић.

Колико је истине у томе, мештанима није важно. Брижљиво негују легенду и генерацијски је преносе, као што то са кафаном чине њени наследници.

"Ја сам искључиво остала у Блажеву, једина од наследника, да се кафана не би затворила. Јер реално од тога не може да се живи. Да остане отворено, мора по сваку цену", каже Биљана Матић, власница кафане.

У поткопаоничким селима углавном живи старо становиштво. У Дому здравља лечи их ни мање ни више, него специјалиста неуропсихијатрије. Др Ђоша како га од милоште зову вратио се пре десетак година из Крушевца у завичај и власник је највећег крда говеда у овом делу Копаоника.

"Нешто ме навело да останем овде. Вероватно нека моја природа или корени. Овде је било много стоке, али није било хране, људи нису имали сено. Сада има доста да се накоси, чак је и пољопривреда учинила доста са вештачким ливадама, али мало ко то хоће да ради", каже др Живорад Ђошић.

Блажевска долина зими има 1.000 становника, а од пролећа до краја јесени три пута више. Пре свега због малина. Без обзира на то што овде кажу посла нема, од оног што природа нуди, може да се живи.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707