Десеторо оболелих од "зечје грознице"

На инфективном одељењу крушевачке Опште болнице збринуто је троје пацијената са туларемијом. Стручњаци кажу да се, када се на време дијагностикује једна од пет форми у којима се јавља, зечја грозница успешно лечи антибиотском терапијом.

"Уколико је неко имао контакт са глодарима, крпељима или зечевима и након  3 до 5 дана, максимално 10 колико може да траје инкубација, добије веома високу температуруи са грозницом, малакалошћу, мучнином и повраћањем треба да се јави лекару. У даљем току болести симптоми су веома различити у зависности од врсте улазних места кроз које инфекција продире - од појаве раница на кожи, до увећања лимфних чворова или конјуктивитиса, ако је реч о оку," каже др Предраг Павловић, епидемиолог Завода за јавно здравље у Крушевцу.

Узрочник болести је бактерија, која напада више од стотину врста животиња, пре свега дивље и глодаре, а на човека се преноси директним контактом са оболелом животињом, али и индиректно преко крпеља или путем контаминиране хране, воде, прашине из жита и сена. Отуда тамо где туларемије има стручњаци саветују спроводјење дератизације и пажљиво чување намирница. Посебан опрез због честих контаката са животињама саветује се ловцима, ловочуварима, месарима и кожарима.

"Веома је важно да приликом тог контакта они користе заштитна средства, на првом месту гумене рукавице. Кад је пут преноса храна веома је важно да се месо дивљачи пре конзумације добро термички обради. Не треба користити воду из бунара и извора код којих постоји могућност да су дошли у контакт са глодарима и њиховим излучевинама, а на подручјима где је полест потврђена треба избегавати и купање у рекама, барама и језерима", каже др Предраг Павловић, епидемиолог Завода за јавно здравље у Крушевцу.

Упркос бројним изворима заразе и путевима преноса, туларемија спада у ретке заразне болести јер се не преноси са човека на човека.

На подручју Расинског округа од почетка године туларемија је евидентирана у селима Доњи и Горњи Ступањ, Тржац, Руишник, Залоговац, Каменаре и Крвавица, али у форми појединачних случајева. Последња епидемија у крушевачком крају забележена је 2005. године.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707