Козaрка са Ртња

Он каже да козарство има перспективу, али и бројне проблеме које како сматра козари могу да решавају једино преко Удружења козара Јужне Србије.

Стручњаци кажу да здрава коза дневно може да пређе више од десет километара. Чак ни по магли то Добрили Никодијевић, која са њима гази још мало па девет деценију, није напор.

"Није тешко ништа за чување...кад краве чуваш треба да чистиш, треба да ринеш, а за ово нема ништа, затвориш и идеш да спаваш сутра опет пустиш сад што мало више ходају, па шта да се ради", каже Добрила Никодијевић.

Свакодневно је обилази син Љубиша, који козартсво сматра уносним послом.

"Да би се чувала крупна стока, говедарство на пример немамо услове за то, јер овде су пашњаци запуштени, једино овце и козе што могу да успевају на овом терену", каже Љубиша Никодијевић.

Упркос томе оганизованог откупа већих количина козјег млека на југу Србије нема, цена по литру једва да достиже 30 динара.

"Нико се тиме на организован начин буквално деценијама није бавио и то јесте велики проблем који покушавамо да решимо што брже и што пре како би произвођачи могли да обезбеде себи пласман производа", каже Јован Јовановић Удружење козара Јужне Србије.

Зиму ће удружење искористити за преговоре са млекарама, док Никодијевићи размишљају о будућности.

"За наредне године ако повећан стадо на 150 и 50 оваца ја не могу да нађем никог да их чува мора ја да их чувам кад бих платио радника то неће нико да ради", каже Љубиша.

"Кише, магле .. ја то чувам и на томе ћу да завршим", каже Добрила.

Лепоте ових пашњака је тешко дочарати по оваквом времену - јак ветар и густа магла, због чега ће и козе на овим пашњацима остати још само неколико дана, а онда се селе у оближње село Николинац.

Када се Добрила врати на пролеће овде ће бити ведрије. Такву климу кажу у удружењу коначно треба да добије и козартсво, нарочито на југу Србије.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588