Седам деценија рада Геронтолошког центра

Глумица Мирослава Милићевић у Дому је била девет година. У својој соби, чувала је споменар из школских дана. Стихови и посвете, фотографије и слике, штрикани и хеклани предмети, и данас  подсећају на живот и судбине људи, који су се са различитих страна, после радног века, срели у шабачком Геронтолошком центру.

"Онај ко заборавља, није ни сам заслужио да буде запамћен, а ми памтимо. Памтимо госпођу Миру, глумицу, Јелену Лазаревић, Властимирку Ружич, обичну жену, скромну са златним рукама и чувамо њихове експонате као неку светињу", каже Наталија Недић, корисник Геронтолошког центра.

Радна терапија побољшава социјалну комуникацију корисника, помаже приликом адаптације и доприноси активном коришћењу слободног времена.

"Све то иде у нашу корист, да нам је лакше и да лепше време проводимо", каже Живота Ђорђић, корисник Геронтолошког центра.

Живота Ђорђић са Радмилом Фаркаш у Геронтолошком центру живи годину и по дана. Кућна атмосфера, видљива је у сваком делу њихове собе јер се од драгих предмета и фотографија, никада не одвајају. У Дому су стекли и нове пријатеље.

"Долазе они код мене на кафу, идем ја код њих, кажу старачки дом, али мени он то није, мени је овде прави дом", каже Радмила Фаркаш, корисник Геронтолошког центра.

Када је 1944. године у Шапцу отворен Дом за старе, у њему је било места само за 40 корисника. За седам деценија, устаова је мењала адресе и називе и додавала услуге.

"Две стотинетридесет корисника је капацитет установе, ми смо углавном попуњени, наравно, дешава се да некада буде и празно место, то је комплетна организација дана за све те људе", каже Милан Поповић, в.д. директора Геронтолошког центра.

Корисници Геронтолошког центра, време проводе и у клубу ове установе. Друже се, учествују у програмима и уређују заједнички простор, колико могу и када желе.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269