Нема свадбе без ужичког чауша

Већина радника ваљаонице бакра у Севојну након треће смене одлази на заслужени одмор, али не и Миодраг Синђић. У слободно време је професионални чауш, односно домаћин који се стара за протокол на весељима, али и конобар.

"Јуче сам радио у болници за славу доктора – Свети Врачи, на гинекологији. Кад сам то завршио, отишао сам у трећу смену", каже Синђић, професионални чауш.

Умор нестаје када се прихвати посла чауша, улоге која је раније додељивана најближим члановима породице или најдражим пријатељима. Међутим, у граду се више траже професионалци.

"Мој отац је био првоборац, ја нисам крштен, деца и жена су крштени. Ја врло мало знам о тим обичајима и зато у ствари он све то води...", рекао је Милан Кузељевић, отац једног младожење на чијој свадби је професионални чауш био домаћин.

Зачетник идеје професионалног чауша је Ужичанин Јован Станковић, који је био домаћин на више од хиљаду весеља. Широм Србије био је тражен због ведрог духа и веселих рима.

"Одредимо на свадбени пут до мора, преко Златибора, па ту ставимо мало пара, мало девизе, да младенци немају уопште кризе...", стихови су здравице првог професионалног чауша у Ужицу.

Ипак, нису сви вични стиховима, већина се базира на тачност протокола. Уз чутурицу, главни реквизит чауша је и чекић који служи да се наздрави или дисциплинује ако нешто крене по злу.

"Не дај боже да неко почне да бије, ја ћу га чекићем ударити у главу – морамо спровести свадбу праву...", говори кроз смех чауш Станковић.

Бројни обичаји у ужичком крају очували су се захваљујући чаушима којих је све мање. Зарада није велика, али кажу да весељем продужавају живот и немају времена да мисле о тешкоћама.