Пештер чезне за новим стадима

Три годишња доба проводе на становима. Углавном су то подашчане бараке са торовима под ведрим небом. Без струје и воде. Пашњаци, попут оних у власништву Рамиза Тајића, величине су као омања варош. Простиру се на више од 50 хектара.

"Педесет година живим на стану горе. Ја сам некад држао, пре десет година, по 220. Највише сам држао 220", каже Рамиз Тајић, чобанин.

С друге стране на Пештеру, уз магистрални пут ка Сјеници, свако домаћинство узгаја бар по пет говеда. 

Марко Ашанин пристаје на разговор али само док заједно пратимо његово крдо од двадесетак крава.

"Старија домаћинства не могу много да држе. Млађих слабо има. Одлази се. Иде се као за бољим животом", каже Марко Ашанин, сточар.

Стиче се утисак да су на Пештеру остала само старачка домаћинства. Међутим, статистика говори другачије. Од 26.000 мештана општине Сјеница, чак 18.000 живи на селу. Просек година је око 33.

Пештерска висораван је богомдана за сточарство, а људи су овде изузетно гостопримљиви. Не треба ни помињати колико познатих производа долази са ове висоравни. Једино што недостаје је – путна инфраструктура.

"Изградићемо путну инфраструктуру својим сопственим средствима. Радићемо са индивидуалним пољопривредим произвођачима и газдинствима. Морамо да кажемо да Сјеница у овом тренутку у региону има највише сточног фонда", каже Хазбо Мујовић, председник општине Сјеница.

Тренутно је сточни фонд у опадању, али уз праве инвестиције, може се знатно повећати у кратком временском периоду.

"Велике површине су неискоришћене. Имате 28.000 грла говеда, а имате 80.000 хектара пољопривредних површина", каже Фаик Куртовић, референт за пољопривреду Сјенице.

Мештани проблем виде и у начину пласмана производа. Иако производе здраву и квалитетну храну, дешавало се да продају далеко испод цене или баце на десетине тона познатог сјеничког сира.

Недостаје и ветеринара, па према подацима Канцеларије за развој, број уматичених грла не прелази 20 одсто укупног броја говеда на висоравни.