Повратак ишчезле врсте

Да је пројекат ренинтродукције успео, потврдило је и данашње окупљање у Засавици на којој је промовисана стручна књига о повратку дабра.

После десет година од четири породице са тридесетак јединки донетих из Баварске у Засавицу, процењује се да у резервату и околини има око стотину даброва. Изградили су 17 хумки и више брана. Неки су се раселили дуж Саве до церског ободног канала, Јадра и Дрине.

Дабар, који је стрпљиво позирао за камеру РТС-а, рођен је у Србији. Редак је већи примерак од чак 30 килограма.

"Градитељске способности је посебно показао код потока Батара. Тамо је направио осам брана од којих је највећа 50 метара. Тридесет кубика дрвета је у њу уградио за пет и по месеци. То је феноменалан грађевинске подухват. У селу Раденковићу, узводно од резервата имамо хумке које су скоро седам метара у пречнику", каже Михаило Станковић, стручни сарадник у Засавици.

"Нема много људи који су то видели. Ми и наши чувари са професором Ћировићем смо до сада за ових десет година ухватили и чиповали поново сто даброва, сви су чиповани на почетку, али не и њихови млади", каже Слободан Симић, директор Специјалног резервата природе "Засавица".

Како је дабар нестао, јер је изловљен због крзна и продуката касторијалних жлезда који су се некада користили за парфеме, како се вратио и прилагодио, записао је у књизи биолог Душко Ћировић, вођа првог пројекта реинтродукције у Србији.

"Можемо рећи да је повратак дабра у Србију успео. Популација је увећана четири пута и претпоставља се да у Србији тренутно има око 300 јединки. То значи да у наредних десет година можемо очекивати четири пута више, дакле око 1.200 јединки", каже доц. др Душко Ћировић.

Да би се дабар видео у природи, биолози кажу, потребна је упорност, јер дању спава, а ноћу ради. У зони где борави, лако га је открити, јер оставља трагове зуба на дрвећу.

Доласком у Засавицу, дабар се придружио бројним ретким биљним и животињским врстама и тако употпунио понуду јединственог резервата, који годишње посети око 40.000 људи. Зато је највећем градитељу у природи, овде постављен и споменик.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269