Мит или истина?

Легенда нас је повела на пешачење до шумовитих обронака Голије,  удаљених неколико километара од Граца, где су по предању били виногради. Верује се да их је подигла Јелена Анжујска, у близини њене задужбине из тринаестог века.

"Она је прешла овде, па су јој дали неку малу државу у Градцу, око манастира, ко зна како је било то, нигде нема записа шта и како", каже Десимир Јовановић, село Градац.

Мит, легенда или истина-није утврђено. Ипак, прича о Јелениним виноградима, до ових чокота доводи знатижељне и оне који верују у оно што се преноси с колена на колено.

"Свака девојка која се уда да понесе парче лозе. Као што је Јелена сачувала лозу Немањића, да би она сачувала лозу будуће фамилије", каже Миодраг Чорбић, село Градац.

У потрази за детаљима који ће расветлити средњевековну историју кренули су и археоаматери Србије.

"Према Студеничкој повељи из 12 века Стефан Немања је даровао винограде који су се налазили у околним селима манастира Студенице", каже председник Археоаматера Србија Александар Вукадиновић.

Можда смо потврду ове приче нашли на остацима градјевине, за коју се претпоставља да је био вински подрум.

И бројни извори указују на могућност наводњавања винограда из доба Немањића. Мештани кажу да су чокоти одолели вековима и прижељкују, да ће по видљивим изданцима, опстати.

"Може ово да се окреше лепо. Да се окопа, да се мало макне ово дрво које није пожељно до ње и да може да се поврати у првобитно стање", каже Јездимир Живковић, засеок Бинићи.

Да ли је откриће ових чокота само почетак приче о једиственом феномену остаће недоумица у селима надомак манастира Градац. Можда ће се јединиственим засадом лозе позабавити историчари и енолози.

rts.cacak@rts.rs
+381 32 227 551