Појефтинили кромпирићи

Драган Лазаревић из Глогоња посејао је кромпир на три и по хектара. Смањио је производњу у односу на прошлу годину, јер каже да се све мање исплати.

Задовољан је родом од 15 тона по хектару, али не и ценом на кванташкој пијаци у Београду, где сваки дан прода више од тоне младог кромпира.

"До пре неки дан продавао сам килограм младог кромпира за 80 динара, а сад је цена пала на 50, па и мање. то се стварно не исплати. Ми буквално радимо за накупце. Толико је слаба зарада, да размишљам да ни не вадим више младе кромпире, него да оставим остало до јесени", каже Драган.

Издаци произвођача су велики. Треба купити квалитетно семе и ђубриво, покрити агротекстилом да штити усеве од мраза и допринесе бржем сазревању, платити надничаре који кромпир ваде и перу, а они долазе и из околних села.

"Радила сам у фирми, а откад немам посла, добро је и ово, сваки динар добро дође. Тежак је посао. Можемо да зарадимо око 1.000 динара дневно, зависи колико радимо", каже Стевана Петковски из Сефкерина.

На панчевачкој зеленој пијаци млади кромпири се тренутно продају за 50 динара по килограму, док су прошле године коштали 140 динара.

"Слабо иде продаја, немају људи пара. Много је јефтиније него пре годину или две, али не вреди, платежна моћ је мала. Нама се све мање исплати, тако да ћемо сигурно смањити производњу", каже председник Удружења повртара Коста Требјешанин.

Незадовољни зарадом, глогоњски повртари размишљају о прекидању традиционалне производње и вађењу кромпира тек на јесен, надајући се да ће финансијски много боље проћи.