Живот после хранитељства

Са годину дана остао је без оца, мајка га је напустила и до 16 године о овом младићу бринула је баба. Након њене смрти двадесетдвогодишњи Милан Марковић живео је у хранитељским породицама.

Све до пре две године када је и поред наговора стручњака лесковачког Центра за социјални рад да не напушта хранитеље до 26 године Милан је одлучио да се осамостали. Међутим без посла и крова над главом тешко је, каже, започети нови живот.

"Радио сам све и свашта да бих преживео. Спавам на улици, на клупи у парку, у напуштеним објектима, где стигнем. Ја не тражим социјалну помоћ мени треба посао да бих живео од свог рада, а не да зависим од државе или било кога другог", каже Милан.

Помоћ Центра за социјални рад никада није изостала. Од разговора, топлог оброка, проналажења посла, одеће коју су сами запослени поклањали Милану преко једнократне до новчане социјалне помоћи.

"Најновија информација је да смо ми Милану помогли да напише захтев за доделу општинског стана који је он предао Дирекцији за урбанизам и изградњу", каже Миа Кулић Михајловић, психолог Центра за социјални рад.

Најбоље решење би било становање уз подршку до потпуног осамостаљења. Пројекат "Кућа на пола пута" је на столу. Центар за социјални рад и Канцеларија за младе града Лесковца на истом су задатку - да помогну младима након хранитељства.

"То значи да би они у тим стамбеним јединицама које би се обезбедиле преко овог пројекта могли да самостално живе, организују свој живот и да се уз помоћ Центра и локалне самоуправе запосле", каже Предраг Момчиловић, правник.

Сваке године бар троје младих у Лесковцу после хранитељства започињу нови живот. Једни лакше, други попут Милана, теже се сналазе, а њему је сада најнужнији смештај.

rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131