Промоција филма о крсним славама

У време када је газда Ивко славио крсну славу, у Нишу крајем 19. века, увелико се уздигла српска грађанска породица.

Јорганџија Ивко је припадао будућности, а остали ликови Стевана Сремца, весели, али на моменте и разуздани гости, Калча, Смук, Курјак и Светислав прошлости. Већ се тада водило рачуна, тврде етнолози, да се домаћини не излажу претераном трошку за припремање славе.

Породица се окупљала на гозби у част свеца заштитника док су гости обично долазили на преславу или послужницу. То је најважније обележје српске грађанске славе како је и представљено у филму "Три реда колача" који је направио тим етнолога и историчара уметности на челу са Снежаном Ашанин из Народног музеја у Чачку.

"Наш циљ јесте да се крсна слава не заборави и да се слави онако како су наши преци славили. Као што је Вук Караџић истицао, да се с колена на колено преноси будућим генерацијама", каже Снежана Ашанин, етнолог.

Домаћини првих обновљених грађанских слава у Краљеву су Драгомир и Марина Цветић, потомци предратне трговачке породице која је име и богатство стекла још пре 100 година.

Један од сведока успона те породице је и Милан Матијевић, председник Завичајног друштва Краљево који је и сам прикупљао грађу о обичајима и славама.

"Услови живота у граду су били доста другачији него на селу. Градске породице су имале много већи круг пријатеља и познаника и зато се грађанска слава организовала на тај начин што се у поподневним часовима долазило на честитање односно визиту", каже Милан Матијевић из Завичајног-друштва Краљево.

Код Срба се, иначе најдуже задржао обичај слављења свеца заштитника, односно крсне славе. Слави се још у Црној Гори, а врло ретко се среће у Македонији, Бугарској и Албанији међу католицима.

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465