Дуго чекање на рампу

У НАТО бомбрдовању 1999. године нишлијка Гита Јовић је остала без ноге, тело јој је пуно гелера, оштећен јој је слух. Време проводи у стану, скоро потпуно изолована од спољашњег света.

Ове године изашла је из зграде свега три пута.

"Чекам и сањам то нешто своје, кад ћу да се повратим у нормалу, а то је излазак на ваздух кад ја хоћу и да сам као птица слободна из кавеза", каже Гита.

Гита и њен супруг Синиша волели би да могу заједно да изађу, али то је практично немогуће. Синиша је тежак срчани болесник, и не може Гиту да изведе без туђе помоћи.

"Пошто доле степениште је високо, тешко је да се спусте колица. И онда морам неког да сачекам, да би неко помогао, тако да због ствари ми избегавамо да излазимо обоје", каже Синиша.

Удружење "Акција и помоћ" из Ниша покренуло је акцију да се Гити, али и другим станарима њене зграде, у нишкој општини Палилула, постави рампа за особе са инвалидитетом. Траже извођача радова и донатора.

"То је неопходна подреба, да постоји рампа, као што би требало да постоји у сваој згради код нас. Ја мислим да је по новом закону то и обавеза, да се одреде архитектонски прилази, или рампе, како их назвасмо", каже Слађан Вучковић из Удружења "Акција и помоћ".

Координатор за особе са инваидитетом, у надлежној градској Управи за социјалну заштиту, Јордан Ивановић, каже да је важно поштовати стандарде у постављању рампе, као и да је процедура за то једноставна.

"Постоји сагласност станара, скупштине зграде, да могу да се изводе ти архитектонски радови, поред тога постоји интересовање општине да почне изградња ове рампе, и ја мислим да је градска оптшина Палилула на потезу", каже Ивановић.

Гита нестрпљиво очекује рампу, која ће јој прекинути изолацију и дати више слободе у кретању. Нада се, каже, да ће то бити већ на пролеће.