Камп за децу с дијабетесом на Гочу

Свакодневна физичка активност, правилна исхрана, чист ваздух и за многе прво самостално летовање, зближили су децу оболелу од дијабетеса типа 1, која су на инсулинској терапији.

Деца долазе из свих крајева, а многа су први пут на одмору без родитељске пратње. Долазе из Новог Пазара, Трстеника, Косовске Митровице, Сомбора и других градова.

Узраста су од седам до 18 година. Развили су нова пријатељства, али и научили како да помогну једни другима, уколико неко не може да сам себи да инсулинску терапију.

Они старији, који долазе више пута, овде имају улогу едукатора. С обзиром на то да је физичка активност изузетно значајна у регулисању нивоа шећера, много је деце која се баве спортом. Међу њима је и млади ватерполиста из Будве.

Гоч је једини летњи камп за едукацију деце дијабетичара. Сваког дана за време десетодневног боравка на овој планини, пешачење 10-15 километара је било обавезно.

Психолог Татјана Павловић, и сама већ 38 година дијабетичар, каже да јој то много помаже у раду са децом оболелом од ове болести.

"Деца овде јачају самопоуздање и што је најважније праве своје личне стратегије, како да се изборе са средином у којој живе", наглашава Татјана јер су, како је рекла, та деца нажалост још увек на неки начин "обележена" у својим срединама.

С обзиром на то да су деца под 24-часовним надзором, редовно им се мери ниво шећера. За време боравка на планини о деци је бринули два лекара, четири медицинске сестре, два психолога, шесторо волонтера и двоје из стручног тима.

Здравим начином живота, за само неколико дана већина је успела да регулише ниво шећера.

"Дозе инсулина ова деца су смањила за 20-30 одсто, и што је најважније није било потребе ни за каквим интервенцијама", каже др Мирјана Кнежевић, дечји ендокринолог. Она додаје да се, нажалост, по повратку кући деца често не придржавају прописаних савета и  поново повећају јединице шећера.

У Србији је око 600.000 оболелих од дијабетеса. Међу њима је више од пет посто деце. Из године у годину тај број се повећава. Најважнија је едукација, како би оболели квалитетније живели.

"И то не само едукација здравствених радника како би примењивали нове методе у савладавању дијабетеса, већ је важно образовање оболелих, родитеља али и средине", каже др Љиљана Бајовић, ендокринолог и организатор летњег кампа за децу дијабетичаре на Гочу.

Она додаје да је то важно, јер осим што су међу оболелим успешни спортисти, многи имају високо образовање и зато средина мора да прихвати да дијабетес никако не сме да буде разлог за било који вид дискриминације при запослењу, као ни у било којој другој сфери живота.

По повратку са десетодневног боравка на Гочу, деца су знатно способнија да сама контролишу шећер. А то и јесте најважније што науче на кампу.

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465