Писац, новинар, пчелар

Слободан Лазовић, познати краљевачки новинар, тридесет година провео је у «Магнохрому», где је писао и уређивао истоимени фабрички лист. Био је то, како каже, тежак и одговоран посао јер је у његово време то предузеће имало светски углед и извоз прко педесет милиона долара годишње.

Уз новинске текстове, писао је поезију, прозу, а посебно је поносан на књигу "Испод живе воде".

"Било је и награда, врло угледних и у бившој држави, али посебно је задовољство што сам на страницама својих књига забележио и оставио своја осећања, виђење света око себе, своје поруке", наглашава Лазовић. "Без писања једноставно нисам могао, нити ћу моћи."

Стресан новинарски позив и писање захтевали су и релаксацију на некој другој страни. Свестрани Краљевчанин нашао ју је у пчеларству. И у тој области оставио је писани траг: четири године уређивао је национални пчеларски часопис "Пчелар".

Урадио је такође и шест документарних филмова о пчеларењу и нашим најпознатијим пчеларима. Неки су преведени и на енглески језик, а за један од њих добио је златну медаљу у Даблину.

Ипак, каже Лазовић, рад у пчелињаку је најинспиративнији део тог посла. Тридесетогодишње искуство пренео је у књигу "Успети са пчелама", у којој се објашњава више од две стотине техника, метода и технологија пчеларења.

"Између осталог, ту је и нова метода пчеларења коју сам примењујем користећи хранилицу коју сам патентирао и заштитио код Завода за интелектуалну својину. Новина је у томе што хранилица омогућава да се дозира дневни унос хране", објашњава Лазовић. "То значи да пчелар, ако сипа 30 литара сирупа, обезбеђује да дневни унос буде 200 грама и да 15 дана не мора да долази на пчелињак."

Уз Слободана Лазовића, стасава млада генерација пчелара у Србији која ће, по његовом мишљењу, српско пчеларство довести до великог угледа и успеха и изван граница региона.
Владимир Јездимировић, дванаестогодишњи ученик Основне школе "Брана Петровић" у Горичанима код Чачка, већ је овладао готово свим тајнама пчеларења.

Могућност да своје знање пренесе на друге и да се бави оним што воли, за Слободана Лазовићца је, уз породицу, права и потпуна људска срећа за коју се вредело потрудити.