Јелићи у Шапцу пронашли мир

Средствима Европске уније, Владе Словеније и градском донацијом - у Шапцу је изграђено дванаест станова за трајни смештај расељених и социјално угрожених породица.

Сигурни кров над главом, прошлог септембра, добила је и породица Јелић. За Стамену и њено двоје деце, после одласка са Косова и Метохије, почео је бољи и безбрижнији живот.

Када су пре 11 година стигли у Шабац Адријана је имала шест, Денис пет година. Стамени је једино било важно да се са децом скући негде где има већи избор школа и више могућности за посао. У граду нису познавали никог а сада су, кажу, коначно своји на своме.

Адријана Јелић каже да су се уклопили у друштво, имају пријатеље и друштво из школе. 

"Селили смо се до сада осам-девет пута, сад више не морамо да се селимо, имамо сад своју кућу, слободу, свако своју собу, свој мир", каже Денис.

Уз опремљен стан, пристигла је протекле зиме и помоћ у дрвима, хуманитарна удружења не заборављају ни њих ни друге породице у кући социјалног становања. После година муке и сналажења, радост у дому Јелића је немерљива.

"Није било лако, спремала сам куће, брала вишње, јабуке, све да би моја деца имала, а сада је много је лакше, не плаћам стан, имам посао и срећна сам", каже Стамена.

Она је са неколико кеса и децом у наручју побегла из Ораховца, најпре у Црну Гору а потом у Србију. О супругу Марку несталом августа 99. и даље ништа не зна.

"Неке ствари не могу никад да се забораве, али мора се напред, мора да се живи", каже Стамена.

Адријана иде у Медицинску, Денис у Пољопривредну школу. Градиво лако савлађују, али је Стамени најдраже што су научили да се безбрижно смеју. Сада имају дом, заједничке планове и скромну жељу - да пронађу расуту очеву фамилију.