Врт уместо фабрике

Драган Пурић из Бање Ковиљаче, бивши радник Вискозе, пре десетак година почео је на породичном имању да се бави повртарством. Узгој поврћа почео је на отвореном, затим подигао један, а убрзо и други пластеник.

Самоуки повртар можда је, како каже, и једини од својих колега, који је металску струку заменио пољопривредом.

"Неко је остао и даље у том послу. Раде код приватника, а неки су отишли у иностранство, углавном у Русију и Гвинеју. Има сигурно колега који се баве и повртарством, али ја нисам још упознао ниједног свог колегу који се баш овим бави", каже Драган.

Све је постигао, каже, уз мала улагања, добру вољу и на малој површини напорним радом, уз улагање у производњу и знање. Има две бербе годишње, зими салату и лук, а лети парадајз. 

"Пружам јој добру прихрану, добру заштиту, пуно пажње и љубави. Можда је зато крупно што се гаји са љубављу", прича Драган. 

Са 1.000 засађених струкова парадајза годишње обере у просеку око пет тона, што је веома добар род који задовољава његова очекивања. Није битно колико човек има земље, каже, већ како ту земљу обрађује и користи.

"Ја се опуштам у мом пластенику, а и овако помажем кућни буџет. Спојио сам лепо и корисно", каже Драган и додаје да ће наставити даље усавршавање, узгајање неких нових хибрида и примену нових агротехничких мера.

Како каже, можда је, уместо привреде, пољопривреда будућност лозничког краја, па је неопходно даље напредовати и пратити модерне технологије и достигнућа.

У Лозници и три суседне општине крајем прошлог века носилац привреде био је Хемијски гигант "Вискоза" који је, са 71 друштвеним предузећем, запошљавао скоро 19.000 радника. Пре неколико година број предузећа је био десет пута мањи, од којих је део приватизован, а нека су завршила у стечају.