Прешевљани жељни посла

Просечна старост становника Прешева је 29 година, што ту општину чини најмлађом у Србији. Млади Прешевљани после средње школе бирају факултет и дестинацију: Срби студирају у Нишу или Београду, Албанци у Приштини, Тирани или Тетову.

Агрон Љатифи, незапослени економиста, и Предраг Стошић, наставник са 20 одсто норме, своју будућност виде у Прешеву, али је и друга опција отворена.

"Хтео бих овде да се запослим", каже Агрон, "ако не, онда бих тражио нешто друго."  

Да је у Прешеву тешко наћи запослење потврђује и Предраг Стошић: "Самим тим што су финансије ограничене, млади немају услове, друштвени и социјални живот је на минимуму."

Незапосленост и миграције су највећи проблеми. По подацима локалне самоуправе, више од 13.000 људи је на привременом раду у иностранству. Посао има тек сваки други радно способни мештанин.

Орхан Ибрахими је незапослени столар: "Ако нађемо нешто на црно да радимо добро, иначе ништа, од бога чекамо."

Канцеларија за младе организује курсеве енглеског, информатике, тренинге. По њиховим истраживањима, млади су активни у тражењу посла, али када то ангажовање не покаже резултате размишљају о другим градовима.

"Да урадимо нешто што ће да мења начин живота, али је тешко", каже Дафина Ељити, ученица, "немамо ништа у рукама да бисмо то мењали."

Млади желе да остану у Прешеву, наглашава Дритон Реџепи из Канцеларије за младе, али: "Кад нема посла, како да живе? То није проблем само у Прешеву."

За индустријску зону површине 13 хектара, између железничке станице и Коридора 10, завршена је пројектно-техничка документација.

"То је једина шанса за развој", сматра Иљир Садриу, из Канцеларије за локални економски развој, "Од осталих друштвених и привредних субјеката један је приватизован, сви остали су у стечају."

Штампарија Графофлекс је у стечају, раскинути су уговори за 7. јули и Будућност, продато је предузеће Братство, трговина на мало. Активне су дрвопрерађивачка индустрија, грађевинарство и трговина.