Срећна породица

По оскудици и бригама породица Делић не би се разликовала од других са много деце, да није невероватне слоге и вере да ће од рада живети боље. За 20 година брака мајка Љиљана родила је шест девојчица и шест дечака, најмлађе пре само два месеца и то у санитету на путу до болнице.

"Нема везе што је она дванаеста беба, сви су јој се обрадовали, воле је и права је миљеница", каже Љиљана Делић.

"Дневно перем око три до четири машине, не гаси се од јутра до увече. Ручак је у великој шерпи, нон-стоп се кува. Деца су за мене нешто најлепше и ништа ми није тешко", додаје она.

"Ради се много, али нико није гладан", каже отац Живадин Делић.

Сналазе се без помоћи државе. Имају три хектара земље и гаје стоку.

"Имам три краве, коња, овце, чак 30 комада са козама. Проширујемо се, никакве помоћи нема, сечем дрва у шуми, продајем, зарађујем", каже Живадин.

Последњих година је лакше,каже он, јер су три сина стасала да раде. Један ће остати на имању, јер није желео да настави школовање.

"Васпитавани смо да будемо добри људи, да би радили и зарадили и издржавали породицу. Волео бих кад бих имао лепу кућу, фијакер, то ми је жеља, од дједа да имамо коње, зекане", каже Драган Делић.

У трошној кући нема услова за учење, али су деца одлични ђаци. За срећу је, кажу, потребно мало, а жеље ће остварити радом.

Милена Делић каже да јој је жеља да заврши средњу школу и да иде на факултет.

"Важно је да имаш вољу, стрпљење и знање и све се лако постиже", каже она.

"Ја сам срећан што имам пуно браће и сестара, кад будемо порасли, бићемо велика фамилија, највећа од свих", каже њен брат Милојко.

Милица додаје да њој не требају играчке, јер има пуно браће и сестара и игра се са њима.

"Никоме не желимо да будемо терет", додају Делићи. Деца од општине добијају само карту за превоз, али су скомни и не траже кад нема.

"Планирамо и кућу да озидамо, али отом- потом. За сад нам је добро, мада за њих треба много више, али за сад је овако. И поред свега, ми смо једна задовољна и срећна породица и захвални смо на свему", каже Љиљана Делић, а Живадин додаје да у животу никад није много праве и паметне деце.

Иако за овакав начин живота немају разумевање средине, то им не смета, јер су им, како кажу, деца највеће богатство. Кад је здравља и слоге, и бриге су мање, а нове роде, у двориште највеће породице у Мачве слетеће тек за унуке.