Мирисни амбари у Банату

Обично се у време око Божића из сеоских сушара вијори дим, а шунка, сланина и суве кобасице за неколико дана моћи ће да се пробају. Шта домаћини из Уљме код Вршца саветују да би се месо осушило како треба и било сочно и укусно.

Уместо кукуруза, уљмански амбари у ово доба године пуни су сувог меса - кобасица, сланине, шунке, коленица, ребара. Бата Домишљан, као и већина сеоских домаћина, ове године је чак 300 килограма свињског меса ставио у саламуру, где мора да одстоји најмање 21 дан. Од овог вредног домаћина могу се чути и савети - шта треба учинити да шунка буде укусна и сочна.

"Обавезно сушим са хладним димом, ја не сушим температуром. Доста њих суши температуром и осуши за два дана. Ја сушим десет, дванаест дана, прво сушим три, четири дана, онда станем, отворим пушник, уђе хладно једно два дана, па онда поново", објашњава Стеван Домишљан.

Након што се надими, месо се суши на промаји, а услов је и то да напољу буде хладно време. Већина уљманских домаћина примењује сличан рецепт, а нема куће у селу где, у ово доба године, на трпези нећете наћи специјалитете од сушеног меса.

"Традиција је то у селу, па нема куће која није осушила пршуту, сланину, кобасицу, саламе се јако мало купују", наводи Богданка Домишљан.

И Стојан Радошевић из села Влајковац месо суши на сличан начин, али за разлику од Уљманаца, он шунке прави од меса мангулице. Каже мање је холестерола и задравије је. Оно чиме нам се похвалио јесте да је власник највеће шунке у околини.

"Највећа шунка је била 35 килограма кад је била свежа, сада има преко 20 клограма и ја мислим да је то тренутно највећа шунка у општини Вршац", каже Стеван Радошевић. 

Пасуљ, сарма, подварак на селу не могу да се замисле без шунке, сланине, сувих ребара, јер како кажу на селу, у кући има свега. У граду је ситуација много другачија. За килограм суве шунке, домаћица мора да издвоји најмање 2.000 динара, што није мало, па се и суви деликатеси много мање купују и једу.