Позориште у књизи

Кикиндски глумац Сава Савин написао је историју свог позоришта. Он је у кикиндско позориште дошао 1955. године, а пет година касније, поред глуме, почео је да води евиденцију о позоришном животу у граду.

Моца каже да све што је писано о позоришту било је мало и кратко, без хронолошког реда.

"Ја сам то све прикупио, хронолошки средио и успео да сажмем у једну књигу", додаје аутор књиге.

Кроз више поглавља књига говори о првим позоришним дружинама и позоришном животу, и о гостовањима других ансамбала у Кикинди. Наравно, ту су и приче о најбољим и награђеним представама, мноштво фотографија и позоришних плаката ручно писаних. 

Када се људи искрено баве театром, онда их искрено интересује и историја позоришног живота.

Директор Народног позоришта у Кикинди Бране Маријановић подсећа да се овом проблематиком нико до сада у Кикинди није бавио, тако да њен значај, како каже, превазилази градске границе.

"Ја верујем да ће неко, ко се буде бавио историографијом позоришта на ширем подручју, основано моћи да користи и ову књигу", каже Маријановић.

Доајену кикиндског позорја Браниславу Шибулу у књизи се посебно свидео догађај из 1834. године, када су Кикинђани сами, први пут, припремили представу на српском језику.

"Био је то значајан догађај за грађане да су мештани дошли усхићени и свечано обучени, као да иду у цркву или неке отмене сватове. Прича се да је представа трајала од осам сати до један по поноћи, јер је публика тражила да се неке сцене и песме понављају", каже Шибул.

Иако се примакао деветој деценији живота, Сава Савин је пун енергије и већ припрема нову књигу која ће третирати позоришни живот Кикинђана после 1950. године.