Читај ми!

Мајка Ружица са синовима две вере

Необична скулптура исклесана је у граниту испред музеја у Пријепољу - мајка Ружица Пејовић, са синовима Луком и Алијом, различите вероисповести, одевени у традиционалним ношњама.

Једна скулптура, недавно постављена испред музеја у Пријепољу, изазива радозналост пролазника. У граниту су исклесани ликови мајке са синовима различите вероисповести - једним православне и другим исламске вере. Скулптура, урађена на основу фотографије из 1919. године, симболизује прошлост и садашњост Полимља и упућује на оно што је најдрагоценије у том крају - поштовање и љубав међу људима различите вере.

Испред скулптуре предака, догодио се и сусрет Пејовића и Потурка. Милинко и Лутво с поносом негују оно што је прабака Ружица оставила у аманет - а после одлуке која сигурно није била ни мало лака, да најмлађи од петорице синова, пређе у ислам. Љубав је остала, и на њеном трагу очуване су везе међу породицама различитих вероисповести.

Милинко Пејовић, из Ужица каже да не зна ко може да се похвали својом прабаком, односно таквим породицама.

Лутво Потурак, из Пријепоља наводи да треба да упознају и своју децу да би могли да наставе традицију.

Да ли је Ристо променио веру због присиле или га је мајка дала муслиманском пару без деце који им се нашао у невољи, то више нико са сигурношћу не може да зна. Зна се, међутим, да су се браћа и даље волела и посећивала, и да је Луку и Алију са мајком овековечио адвокат Андрија Богдановић.

Фотографија је део породичног наслеђа, а њена симболика навела је Андријиног синовца да је родном крају поклони као скуплтуру.

Владимир Богдановић истиче да осим љубави и лепе заједничке судбине, не би волео да скулптура има другу намену.

И није случајно чувени вајар, такође пореклом Пријепољац, за материјал изабрао најчвршћи и најпостојанији - гранит.

Вајар Горан Чпајак, каже да је скулптура рађена у тешком материјалу, јер су и то људи из народа с тешким животом.

Директор Музеја у Пријепољу Славољуб Пушица каже да симбол мајке са два сина има порука да само заједништво и нормалан однос говори о томе да живе заједно и остану на том простору.

Уколико се пронађе одговарајући простор, и Богдановић и Чпајак желе да Пријепољу поклоне овакву скулптуру већих димензија. Да остане као потврда вишевековне постојаности, поштовања и разумевања међу људима, чије су различите вероисповести богатство Полимља.

Број коментара 26

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
20° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво