Вршњачко насиље у порасту

Удружење за заштиту и унапређење положаја деце и младих "Корак Напред" спровело је анкету у четири одновне школе на подручју града Крушевца која је показала да је више од 95 одсто анкетиране деце било изложено неком од облика вршњачког насиља.

Вршњачким сукобима и насилној комуникацији једнако су склона деца у градским баш као и сеоским школама, а разлике нема ни међу дечацима и девојчицама, показала је анкета међу 229 ђака. Да је насиље на својеврстан начин постало стил понашања сведочи и податак да је тек четвртина испитане деце знала да га препозна.

"Вршњачко насиље је када се другари међусобно вређају, свађају, туку и називају се погрдним именима, малтретирају једни друге на електронском нивоу, шаљу поруке недговарајуће садржине", каже Милена, ученица седмог разреда.

"Био сам изложен вршњачком насиљу, али то није имало неке веће последице. Обично свађа крене око неких глупости, рецимо омиљене песме и тада дође до насиља. Прво кренемо да се ударамо, а када дође наставник или наставница понашамо се као да се ништа није десило", каже Илија (13).

Анкета је показала да су дечаци и девојчице, ученици шестог, седмог и осмог разреда, градских, приградских и сеоских школа подједнако жртве, али и насилници. Иако је више од 72 одсто анкетираних било сведок вршњачког насиља, тек трећина их је то и пријавила. Већина није реаговала, јер није желела да буде умешана у сукоб, а 17 одсто деце то је одбило да их вршњаци неби сматрали "цинкарошима".

"Вршњачко насиље треба пријавити разредном старешини, психологу, педагоги, родитељима, школском полицајцу, а можемо се и са другом посаветовати", каже тринаестогодишња Катарина.

Чињеницу да деца радо о проблемима говоре са вршњацима Удружење "Корак напред" мотивисало је да кроз пројекат "Медијацијом против вршњачког насиља" организује обуку професора и ђака за овај вид ненасилног решавања сукоба.

Драгана Милојевић, професор разредне наставе ОШ "Вук Караџић" каже да у овој школи Тим за заштиту деце од вршњачког насиља постоји већ три године и да су у њега укључени и професори и ученици који редовно похађају све обуке и семинаре из ове области.

"Медијација је конструктиван разговор медијатора са сукобљеним странама у којем стране у сукобу слушају једана другу, покушавају да пронађу решење мирним путем, на конструктиван начин, уз задовољство обе стране у сукобу. Међусобно решавање проблема је веома позитивно зато што наставник није увек тај који ће рећи да је нешто добро или лоше, него се деца сама уче једној вештини разговора како доћи до правог решења, а да нико не буде повређен", каже она.

Шутнути, ударити, исмевати, претити, гађати, опсовати само су неки од облика вршњачког насиља које је у анкети више од 82 одсто ученика изјавило да повремено чини. Многи ће рећи тога је било и раније.

Радомир Јевтић, специјалиста педагог Удружење "Корак напред" у Крушевцу каже да се о насиљу данас више прича, што је добро, али га и има више, јер су његови појавни облици код деце окрутнији и више израженији.

"Некада се дешавало кошкање које се завршавало на кошкању. Међутим ми смо сада све више сведоци да су деца спремна да једно другом нанесу што теже последице било физичке или психичке. Једино решење за промену оваквог стања је континуирано мењање свести, опште утицање на то да насилничко понашање не сме да постане уобичајени образац понашања. Кад погледамо деца су, нажалост, веома изложена насиљу где год се окрену. Има га у филмовима, серијама, информативном програму, у цртаћима које гледају и видео игрицама којима се забављају", каже Јевтић.

Насилничко понашање се, кажу, учи, јер га деца усвајају у својој средини и преносе једни на друге па је одговорност за његово сузбијање пре свега на породици, али и читавом друштву. 

Удружење "Корак напред" је, због тога, покренуло у Крушевцу иницијативу за формирање координационог тела за заштиту деце од злостављања и занемаривања на локалном нивоу. Сачињавали би га представници полиције, правосуђа, образовања, здравствене и социјалне заштите, који би, закључивањем локалног протокола, утврдили начине и поступке међусекторске сарадње на заштити деце од злостављања и занемаривања.