Вељкови дани

Угледни књижевни критичари верују да је Радослав Братић један од наших савремених приповедача, који је заслужио да се сматра самим књижевним уметничким врхом у српској прози.

„Оно што га карактерише и издваја", наглашава мр Радмила Поповић, "јесте његова изузетна имагинација, огромно животно искуство, које није нимало пријатно, необичан стваралачки таленат и, наравно, огромни базен књижевне грађе, који је пронашао у својој завичајној Херцеговини." 

Братић је написао низ романа и књига приповедака за које је подобијао све значајније награде. Он каже да главни јунаци његових прича потичу из његове породице и његовог детињства.

„Постоји једно дете у мојој прози", наглашава Братић, "кроз чију животну призму и кроз чији двоглед стално сагледавам живот."                       

Овогодишњи добитник „Вељкове голубице" је Милисав Савић, прозни писац, књижевни историчар и преводилац, који је у беседи захвалности говорио о Вељку Петровићу.

За њега је Петровић „писац жестоке прозе, онакве какву су пре њега писали Петар Кочић и Бора Станковић, али је Петровић писац господске, отмене прозе".                       

Од 2007. године, када су покренути „Вељкови дани", један дан посвећен је обради нове теме многоструке делатности Вељка Петровића.       

Управник сомборске библиотеке Радивој Стоканов подсећа да је прве године то била Петровићева приповетка, следеће године његова поезија, затим енциклопедистика, онда есејистика, пете године његови књижевни погледи и ове, 2012. године Вељко Петровић је изучаван као историчар новије српске уметности и ликовни критичар.