Пензионери у школи компјутера

Слово по слово, велико, мало, размак, нови ред, стрпљиво и са пуно воље, најстарији грађани Лесковца, попут правих ђака, уче прве лекције из информатике.

"Нећу у овим годинама да останем неписмена, а да могу и да комуницирам са мојима у Словенији", каже Филипина Илић.

Јелена Тончић каже да они имају огромну вољу и жељу да уче. 

Најстарији полазник има 87 година. По образовању дипломирани економиста Стојан Марковић каже да га је техника одувек занимала, а учење је константно било део његовог живота.

"Желим да знам како се то користи и да могу да прочитам шта ме занима. Ја немам код куће компјутер, али планирам да га купим", каже Стојан.

Гужва уз компјутере постаје све већа. Већ су приморани да најстарије суграђане враћају ограничени бројем рачунара. Места има још само за полазнике који, попут Слободана Стаменковића, доносе своје рачунаре.

"Ја хоћу да научим више. Имам рачунар и хоћу да видим како да  га прикључим и користим камеру, Фејсбук и Скајп", каже Слободан Стаменковић.

Са заинтересованим полазницима, решеним да што више науче, кажу, лако је радити. До сада је у библиотеци обављао разне послове, али ово је за Небојшу Крстића најзанимљивији задатак.

"Они траже да науче и више од онога што сам планирао на почетку курса и просто се плашим колико ће знати на крају", каже Крстић.

Пројекат "Треће доба у библиотеци" очигледно је, кажу, пун погодак.

Директорка Народне библиотеке Александра Самокал Јовановић каже да је интересовање огромно и да су пресрећни што су најстарији корисници задовољни.

Ово је за њих изгледа тек почетак, а наредна жеља, кажу, јесте курс енглеског језика. И мада у скученом, неадекватном простору, са инвентаром из четрдесетих година прошлог века учиниће све да својим бројним и значајним корисницима сваки пут изађу у сусрет.