Читај ми!

Гојазност - болест савременог доба

Гојазност поприма све веће размере како у свету тако и код нас, а према званичним подацима, чак сваки други Србин има проблем са вишком килограма. Овај не само естетски, већ и здравствени проблем био је тема српског конгреса о гојазности који је недавно одржан у Специјалној болници "Чигота" на Златибору.

У Специјалној болници "Чигота" на Златибору, која се већ годинама бави превенцијом и лечењем гојазности код деце и одраслих, одржан је српски конгрес о гојазности. Подаци пказују да је у Србији 36,5 одсто људи са прекомерном телесном тежином, а више од 18 одсто су гојазне особе.

Из Торонта у Србију, тачније на Златибор, после сјаних почетних резултата, Милана Бодирога долази по трећи пут са циљем да смрша на здрав начин.

"Пуно сам пара потрошила на хиљаду метода да изгубим тежину, али само се изгуби са физичким активностима и храном што је здрава за тело", каже Милана Бодирога из Торонта.

Миланино вишегодишње настојање да изгуби тежину слично је искуству скоро две трећине Американаца, али и сваког другог житеља Србије, који има проблем са вишком килограма упозоравју на могуће размере, не само естетског, већ и здравственог проблема  који све више погађа и децу.

Академик Драган Мићић, потпредседник Европске асоцијације за проучавање гојазности каже да морамо да улажемо у будућност и да покушамо да сада направимо мере превенције које би могле да смање експанзију гојазности.

"Мислим да смо направили савремени аспект лечења гојазности, јер пратимо оно што се дешава у свету", додаје Мићић.

Докторка Натали Фарпоур из Швајцарске каже да различите структуре друштва раде на овом проблему код нас, почев од школе, здравства па све до тога да индустрија хране смањује  масти и шећер у неким производима за децу.

"Оно што је посебно важно је рад са целом породицом која, такође мора да промени начин исхране", каже Фарпоур.

Да се у Србији прате светски трендови из ове области медицине, потврђује и чланство Србије у европској Асоцијацији за борбу против гојазности, али и двадесетогодишњи резултати Института "Чигота" кроз чије програме је, осим одраслих, за протекле четири године прошло и више од 2,5 хиљаде деце и младих.

Директор Специјалне болнице "Чигота" Ненад Црнчевић каже да они раде у потпуно истом континуитету и на сличан начин као што се ради у Европи.

Милана Бодирога каже да је најважније што пацијенти имају подршку лекара, болнице и тренера. 

Овај, по много чему јединствен програм у Европи, за резултат има смањење телесне тежине, али и здравствених ризика који су последица лоших навика и модерног начина живота.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 28. април 2024.
26° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво