Златна јесен на златарским пољима

Златна јесен на Златару, после прошлонедељних киша, право време за ратаре и јесењу сетву. Тракториста Младоје Ђајић каже да су овакви дани на планини реткост, па ору и дању и ноћу.

Осамдесетогодишњи Милоје Пурић сећа се да су некада сејали крупник, али је, како каже, тај стари крупник сада превазиђен па су увезли нови који даје три до четири тоне по хектару.

"Да нам је било још мало стајског ђубрива, било би ко у равном Банату, али има мало стоке па нема ни стајњака", каже Милоје.

На златарским пољима сада се сеје органска спелта, житарица која се у свету гаји већ девет хиљада година, а на Златару је деценијама заборављена.

Све се ради уз надзор стручњака с Пољопривредног факултета из Београда, на простору резервата природе "Увац", на пољима где је пролетос била органски гајена хељда, која је ,уз традиционалне раж, овас, јечам постала заштитни знак планине.

Први који је почео да гаји хељду на органски начин и највећи произвођач код нас Јекослав Пурић каже да су, упркос томе што киша није пала у току њене вегетације, приноси и квалитет солидни за разлику од нижих предела где је сагорела.

Он каже да ће то све више мотивисати произовђаче алтернативних житарица и кромпира да крену на више надморске висине, где су чак и за време највеће летње жеге ноћи свежије.

Милинко Шапоњић из нововарошке канцеларије за пољопривреду каже да стручњаци сматрају да би на Златару могла да успева и пиноа, јужноамеричка житарица за коју се сматра да је најхранљивија на свету.

Златар, са својих 1.000 и више метара надморске висине постао је права житница, а процењује се да су површине ораница око 1.100 хектара. Ору се и давно закоровљене ливаде, а златарска села су бар мало оживела, јер се све више младих, који у градовима остају без посла, опредељује за пољопривреду.