Црнадак: БиХ ће у 2016. поднети захтев за чланство у ЕУ

"Очекујем да аплицирамо за чланство већ у првим месецима 2016, а сасвим сигурно током холандског председавања - у првој половини године", рекао је Игор Црнадак у интервјуу за Танјуг, а уочи Дана Републике Српске. 

Црнадак је навео да БиХ мора да напредује у спровођењу реформске агенде на коју се та држава обавезала, и да заврши прилагођавање Споразума о стабилизацији и придруживању, након што је Хрватска постала пуноправан члан ЕУ.

Такође, додао је, потребно је да се усвоји механизам координације унутар БиХ када је у питању однос са ЕУ, а кад се покаже напредак, биће јасно, поручио је, да апликација може да се пошаље.

Упитан да ли сматра да европски пут Босне и Херцеговине може да се настави све док постоји високи представник ЕУ у БиХ, он одговара да пут може да иде даље, али не може и да се заврши са високим представником.

"Такав ауторитет не може да постоји у земљи која је чланица ЕУ. То је неспојиво и уверен сам да ћемо брзо доћи у позицију да постоји општа сагласност у свету, и у Одбору за спровођење мира и код релевантних земаља, да је та институција своје одрадила и да би требало да се затвори", рекао је шеф дипломатије БиХ.

Према његовим речима, БиХ је на почетку новог европског замаха и то 20 година након потписивања Дејтонског споразума, јер је, након седам година блокаде, активиран ССП.

"БиХ се инсититуционално повезала са ЕУ одржавањем првих седница парламентарног већа и министарског савета за спровођење ССП-а. И пред нама је шанса", оценио је Црнадак.

Црнадак је оценио да Дејтонски споразум није добио довољно уважавања у претходном периоду, и указао да је тај документ, и поред тога што је зауставио рат и крвопролиће, донео и шансу за све у БиХ, што та земља, толико година након рата, мора озбиљно почети да користи.

Коментаришући оцене да је БиХ неуспела држава, он је рекао да је то неполитичка оцена, али да, кад погледа 20 година након рата у БиХ, и у Бања Луци, Сарајеву, Мостару, где су сви очекивали да ће боље живети и да ће имати сигурнију будућост, онда се може рећи да све то није успело.

Међутим, ако се циља да је БиХ неуспела и да би требало мењати устав, он истиче да се с тим не слаже.

"Ми смо са овим Уставом усвојили много важних реформи, попут пореске, или реформе обавештајног сектора. Зато у наредном периоду можемо бити успешни само ако будемо радили одговорно, те измене устава нису у плану", изричит је он.

Црнадак је навео да ће, пре свега, механизам координације и начин на који БиХ долази до заједничког става, највише бити на некој врсти оцене спремности за постизање компромиса, те да ће се видети да ли у БиХ постоји само декларативни консензус око европског пута и ЕУ или је он стваран.

"Изазови наравно постоје, али ја сам оптимиста", рекао је шеф дипломатије БиХ.

Упитан да ли очекује даље удаљавање председника Републике Српске Милорада Додика од власти у Сарајеву, Црнадак каже да је он из РС, те да сматра да не би требало постављати однос као БиХ и РС, јер би РС требало да ради на економском јачању и борби потив корупције, а да паралелно, на европском путу, задржи све Уставом загарантовне надлежности.

"Наставићемо да имамо једну врсту отпора од стране владајуће структуре окупљене око СНСД-а и њиховог председника Додика, али је европски пут БиХ и РС нешто што је неминовно. Ја ћу, заједно са свима који представљају РС у Сарајеву, знати да тај пут водимо на начин да ни у једном тренутку РС и њене надлежности не буду угрожене", поручио је он.

Црнадак истиче да би БиХ требало да настави да развија односе са суседима, те да ће се настојати да они буду још бољи.
Наводећи пример односа са Србијом, он је рекао да је крајем 2015. било тешких ствари попут Резолуције о Сребрници, хапшења Насера Орића, отказивање посете председника Томислава Николића Сарајеву, напада на премијера Александра Вучића...

"Много тога је доносило тензије, али активности који су следиле и одговорно понашње пријатеља и партнера из Србије, као и људи на кључним позицијама у заједничким органима БиХ, допринели су да се оне превазиђу", рекао је Црнадак. "Постоји спремност да 2016. буде година додатног побољшања и функционисања тих односа", уверен је он.

Говорећи о предстојећем међународном семинару "Британија, Београд и Западни Балкан", који, под покровитељством Групе за Србију Парламента Велике Британије и Министра без портфеља задуженог за ЕУ интеграције, у Београду организује београдска консултантска кућа Еуросфера, Црнадак је навео да ће и државни врх БиХ бити присутан на тој конференцији, која је планирана за 19. фебруар.

У раду скупа учествоваће високи привредни и државни представници региона Западног Балкана и Велике Британије, међу којима и председница Групе за Србију у британском парламенту Карен Ламли и министарка за ЕУ интеграције Јадранка Јоксимовић.

"Економска дипломатија јесте један од приоритета БиХ, за нас је то веома важно, а посебно овакве прилике, где може да се дође до спајања предузећа и где може да се директно утиче на одређене нове пословне контакте. Очекујем да ћемо и билатерално, као БиХ и Србија, али и мултилатерално, наставити да јачамо економску дипломатију", рекао је Црнадак.

Већина земаља региона има добре политичке односе, али то само по себи не значи много, ако из тога не произађе и економска активност и корист за грађане, закључио је шеф дипломатије БиХ.